Дане Чанковић: У ишчекивању референдума у Шкотској

У прошлим временима, а поготово овом нашем, питање разбијања држава, промјена њихових граница, насилним или мирним путем, не тиче се само оне државе која је кренула путем распада и њених грађана, већ и центара свјетске моћи који управљају важним догађајима, финансијским токовима, војном силом, медијима.

Владање и моћ тих центара је преносива кроз вријеме и на различите личности. Она се изграђује, мијења свој начин и методе дјеловања, а језгро, у суштини као клица која је давно засијана, јача уз неке непромјенљиве принципе .

Нисам политичар, ни политички аналитичар који о важним догађајима, односно њиховим исходима износи одговоре у којима су све реалне могућности садржане и који на тај начин увијек морају бити у праву. Нисам ни Баба Ванга, нити гледам у чаробну куглу или грах, али ћу допустити себи луксуз па рећи: Успјеће референдум у Шкотској у вези њеног изласка из Уједињеног Краљевства у којом се налази већ више од 300 година. И неће успјети само због жеље грађана Шкотске за тим и пристајањем Енглеске на то (мада је и то у вези са сљедећим), већ због великог свјетског процеса, који су споменути центри моћи већ покренули.

Досадашњем систему владања тих центара моћи истекао је „рок употребе“. Он се руши не само због тога што се временом покажу слабости и почне сам урушавати, већ што се жели направити квалитативан искорак у господарењу свијета за дужи период. Могуће је, да је управо референдум у Шкотској у тој почетној фази процеса рушења међународног поретка и успостављања новог свјетског.

Сам почетак тог процеса могао би се везати за распад СССР-а. Неке снаге жељеле су преуређење СССР-а тако да Русија још више буде експлоатисана, а њена политичка и војна моћ као и идентитет руског народа слабији. Чињеница да су руски родољуби су у последњој деценији ушли у тај процес и преузели „кормило“ државе, као и да је дошло до извијесног опоравка Русије и руског народа говори о могућности опстанка народа у оквиру глобалистичког процеса.

Не треба да нас изненађује што центри моћи који управљају Уједињеним Краљевство, САД-ом, НАТО-ом, Ватиканом...(подразумијева се да управљање није у потпуносту, поготово када је у питању Ватикан) руше своју, да тако кажем, кућу. Чак можемо рећи да се они понашају и као прави домаћини. Када виде да им је кућа временом трошна, а околности такве да имање могу поправити и проширити, они руше кућу и граде већу, квалитетнију и бољу уносећи и другачији намјештај.

То је врло сложен и свеобухватан процес, који је отпочео поодавно. Државе се руше, али и оне које остају губе своје атрибуте, разбијају се народи, стварају се вјештачки колективитети, систем вриједности се мијења. Неће референдум у Шкотској успјети због тога што Шкоти мисле да ће им у економском смислу бити боље и да ће као самостални моћи јаче да искажу свој идентитет, већ због тога што је референдум у Шкотској „нуклеотид“, „карика“ у ДНК ланцу новог свјетског поретка.

Зашто пишем о овако великим темама са могућношћу да сам апсолутно у криву? Зато што се и мали народи попут србског требају организовати, наћи своје мјесто и свој интерес утиснути у глобалистички процес о којем сам тек овлаш говорио, или пак у исто тако други глобалистички процес који је одговор на споменути и представља борбу за јеидинство народа и мијењање националних позиција у оквиру често наметнутих правила. Разлика ће бити у систему вриједности заснованом на појединцу односно колективитету. Ако сам у праву могу дати бар мали подстицај у добром правцу, а ако нисам нема штете и праштајте.