Житељи Закарпатја обратили се Мађарској да их заштити од геноцида

Анатолиј Сава, члан Светског  одбор   Поткарпатских Русина   овако објашњава позицију  Русина и Мађара у овом конфликту  у свом иступању које је пренео један од централних тв канала мађарске телевизије NITV.

„Зашто  су дужни да гину Русини и Мађари Закарпатја? За милијарде  Порошенка и Балога? Треба зауставити ову страшну опасност која се надвила над Закарпатјем. “

Он је изјавио да  Кијев има намеру да у зону ATO  пошаље 80 хиљада војних  обвезника из  Закарпатске области, и да је више од стотине  његових земљака већ изгинуло  на ратиштима Донбаса.

Сава је у свом телевизијском браћању на NITV  каналу позвао Мађарску да заштити  народ Закарпатја од могућности геноцида  од стране    официјелних украјинских власти. Истовремено је истакао да је Кијев обавезан да призна резултате реферндума  који је у Закрпатју спроведен 1991.  или ће регион бити принуђен да се одвоји од Украјине једностраном одлуком.

На карти Украјине још једна „врућа тачка“

Може ли  се на карти Украјине појавити још једна „врућа тачка „  и шта се тренутно догађа у Закарпатју, о томе је на питања репоретр руског портала „Слободна штампа„ (Свободная пресса) одговарао  Петру Гецко,  лидер Русионског националног покрета, премијер  непризанте Републике  Поткарпатска Рус.

„Најпре ћу подсетити о какавом се управо реферндуму ради.  Дана 1.  децембра 1991.  истовременои са украјинским реферндумом о независноти спроведена су још два реферндума у Закарпатју.

Један је био обласног карактера који је прошао све процедуре тадашњег законодавства.  У почеку је било планирано да главно питање на том реферндуму буде   изјашљавање за аутономију  Републике Поткарпатска Рус  у сасатву Украјине. Али је дошао Кравчук (Леонид Кравчук, први председник независне  Украјине) и формулисао питање које је уставри и постављено на реферндуму.

За Закарпатје  као „посебну самоупрвну територију у саставу Украјине“ гласало 80% становника Закарпатја

И управо се скоро 80%  становника на том реферндуму изјанило  за  Закарпатје као „посебну  самоуправну територију   у саставу Украјине“.

Тога дана, 1.  децембра 1991.  одржан је такође и реферндум о стварању кутурно-националне аутономије  у Береговском рејону  у којему је већина мађарских општина.

Одмаx после  тога украјинске власту су резултае испољавања слобдоне воље грађана  почели доводити у сумњу и активистима  националних покрета су ставарани проблеми, саслуашавани су, вршене су  истраге. 

-Шта се може десити уколико Кијев и даље буде  одбијао  да призна  резултате реферндума и је ли могуће да се Закарпатје заиста отцепи од Украјине? Бојите ли се да и ви  не буде проглашени „сепаратистима на власти“, питао је репортер Слободне штампе

-Шта све нисам претрпео од ових власти, зато их се и  не  бојим.

И уколико Украјина не буде хтела да призна тај референдум, ми ћемо га у сваком случају реализовати.

Ми не говримо о изласку из састава Украјине. Питање не треба тако постављати.  Ми ћемо  остати у саставу Урајине, али Украјине федеративне или конфедеративне.  Сада су све вријанте отворене. Чекамо  само да Кијев „сазри“.
Проблем ће бити уколико почне рат, уколико се војна дејства распламсају.

-Да ли је тачно оно што јављају неки медији да  су наводно  к вама у регион пребачени неки војни подрзедли ради усмеравања незадовоњства становништва?

-У Тернопољу су заиста пребројали хиљаду и по војника. Према нашим подацима то су борци брдско-пешадиског батаљона који су сад дислоцирани  у Мукачеву.

Али тих хиљаду и по војника за нас не предстаља неку озбиљну  опомену.  Ако су у Кијеву мислили да ћемо се уплашити, грдно су се преварили.

Власти Украјине покушавају да у Закарпатју формирају  одреде „Десног сектора“.

Осим тога, они покушавају да формиарју добровољачке одреде  на бази „Десног скетора“. Па нека формирају.  Они ризикују ако одлуче с нама да ратују. Било које војне акције увући ће их у велике проблеме. Зато што смо ми уједињени  с Мађарима, а Мађарска то не би трпела.

И уопште, као своје стратешке партнере  Закарпатје види  Русију и Мађарску .  На Русију је сада устало кусо и репато окрвљујући је за сва  зла која се дешавају у Украјини.

Зато смо се обратили Мађрској.  То је европска држава, врло независна, да тако кажемо. Осим тога историјски се врло негативно односи према бандеровцима. Савремени следбеници  Бандере у Украјини то врло добро знају и зато ће бити веома опрезни пре него преузму било какаве акције против Закарпатја.

-Познато је да је у  Будимпешти у августу одржан конгрес русинске и мађарске општине Закарпатја. Шта се на ему разматрало?

-Тамо је пре свега обелодањен мобилизациони план укарјинских власти за мобилизацију 80 хиљада  војних обвезника од којих је већ 5 хиљада добило војне позиве.

При томе  дижу управо оне који су незаштићени, који  се  не могу супроставити или нађу неки начин да   не  буду мобилисани. Дижу их претежно ноћу и то у првом реду чије здравствемо стање није најбоље.  Говоре: “Пре него се светла упале.  Ту је наређење.  Ту је план.“

Ако се не одзаовеш на први позив, следи суд и присила. Разрадили су цео комплекс мера.  Ко изрази незадовољство или се успротиви,  говорећи да то није њихов рат, приводи га у Службу безбедности и тамо задржавају,  а саслушавају  чак и жене и старце.

Многи тамо пропадају.

Координационо тело  русинске  и мађарске општине

На Конгресу у Будимпешти формирали смо Координационо тело русинске и мађарске  општине у Закарпатју чији је  сада главни  задатак да заштити људе од позива за туђу војну службу.

Зато што људе које воде  у тај рат користе као најобичније топовско  месо у име интереса олигарха и за рачун Галицијанаца.

Нема никаквих доказа да се овај  рат води за отаџбину, за родну груду.

Сви ратују за нечије интересе.

То су постало јасно  Мађарима.  Али ми хоћемо да о томе зна  цео свет.  Зато је на Конгресу и усвојено  Обраћање светској јавности у којему је   садржана молба  упућена ЕУ, ОУН, САД, Мађарској и Русији  да изврше притисак на украјинске власти да признају  резлтате реферндума из 1991. , а такође да се не дозволи реализација политике геноцида у односу на Русине и Мађаре који живе на територији Закарпатја.

Зато што се реч „мобилизација„ односи и примењује на Русине и Мађаре,  који чине  90%  становништва Закарпатја.

Јер одлазак у рат за туђе интерсе и то још силом није ништа друго него прави, правцати геноцид.

Сумња да ће Кијев одустати од  унитарности

Заменик директора Центра  украјинистике и бекотусистије на Историјском фауклтету у  МГУ  Богдан Безпаљко сумња да  ће Кијев одустатио од украјинске унитарнисти.

„Закарпатска област, или тачније, Закарпатска Рус, заиста је  проблем за Кијев с тачке гледишта тога што је она одувек собом  предстаљвљала  одређену варијанту русинске  државности.

Заиста  је 1991.  тамо одржан реферндум     на којему се већина  грађана   изјаснила за аутономију  у саставу  украјинске државе.  Али де факто већина  Русина жели да види  Закарпатје управо као самостално домаће огњиште.

Морам рећи да Русини као и Мађари који тамо живе  не разумеју због чега  они морају да гину у Донбасу и то за државу која их  одавно и систематски  дискриминише и не признаје  им правао на национално  самоопредељење. Подсећам да  украјинска држава стално истиче да су сами Украјинци  1991. г.  извојевали независну Украјину.  И то као резултат  остваривања  вишевековне маште и стремљења  украјинског народа   за  самоопредељење и самостални живот, итд.

Али, ја мислим да Закарпатје управо сада  не  може   истаћи   захтеве  за неке варијанте самоопредељења.  Зато што  сви добро виде шта  сада кијевске власти раде с Доњцком и Луганском. И природно они не би желели да се  исто то дешава и са  Ужгородм и Мукачевом. 

Али с друге стране, они могу  стално потенцирати питање  о добијању веће  самосталности.  Они се  такође могу  континуирано обраћати Евриопској унији (Е) и, приридно, оним земљама   чије национлне  заједнице  компактно  живе у на територији  Закарпатја,пре  свега Мађарској. А ту су још и Словачка и Чешка у којима Русини живе као нацоналне мањине. 

Од Кијева се траже преференце за Закарпатје  

Кијев мора уважити те околности и увести неке префернце Закарпатју, пре свега да престане мобилизација на овој теририторији. Неопходно је  да буду видљиве било какаве преференце  русинској и мађарској националној заједници. Али на федералном плану по мом мишљењу предстоји неизбежно успостављање   реалне политичке аутономије  Закарпатја у оквиру украјинског устава, на што Кијев неће никад пристати, као што не признаје  ни резултате реферндума из 1991. г.

Уколио Кијев  признаје реферндум из 1991.  као изражену вољу грађана  у одређеном   легалном политичком акту, поставља се питање:  због чега  не би признао  исто такав референдум о независности   који је одржан 11.  маја 2014.  г.  на територији Доњецка и Луганска.

Зашто је Кијев та два реферндума назвао терортостичким  и против народа који се на њима изјаснио за незавоснсот, води рат, пита се  Петру Гецко, лидер Русинског националног покрета, премијер непризнате  Републике Поткарпатска Рус, а преносе руски портали Украјина ру.  „sv.pressa/ru/.

 

Бранко Ракочевић