BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Турска као изазов за ЕУ

Турска као изазов за ЕУ
08.08.2014. год.


Председнички избори у Турској који предстоје 10. августа одликују се тиме што се први пут спроводе општим гласањем, као и предвидивошћу победника. Главна интрига састоји се у том еда ли ће актуални премијер Реџеп Тајип Ердоган победити у првом кругу. Ипак изазови који потичу од ове победе имају глобалнији карактер.

Активна спољна политику коју последњих година води Турска у целини се базира на две основне концепције – пантуркизму и неоосманизму. То значи обнову економског и политичког утицака Анкаре на свим територијама бивше Осланске империје, уз истовремено јачање веза са тјуркским, а у ширем плану муслиманским светом. Идеолог спољнополитичког курса земље, министар иностраних послова Ахмет Давутоглу, сматра савремену Турску срцем Евроазије и централном земљмом новог еввроазијског поретка. Шеф дипломатије, користећи светску подршку Ердогана, сматра да је неопходно спроводити спољну политику Анкаре на више нивоа. Ради тога треба постепено слабити везе са САД и НАТО-ом које раније нису биле подвргаване сумњи, развијати тешњу сарадњу са Русијом и Кином, као и спроводити активнију самосталну политику на Блиском и Средњем Истоку и на постсовјетском простору.

У томе су одиграла своју улогу и непромишљена дејства САД и НАТО-а у блискоисточном региону која су натерала турске власти да се замисле чак о будућем формату сопствене државе. Реч је између осталог о крајње болном за Турску курдском проблему – објаснио је за Глас Русије директор истраживачког центра Блиски Исток – Кавказ Међународног института најновијих држава у Москви Станислав Тарасов.

- У региону се појавио такозвани фактор ирачког Курдистана који у суштини води независну или скоро независну политику у односу на централне власти у Багдаду. Сиријски, турски и ирачки Курди који живе у суседним регионима у принципу користе аутономни положај. У самој Турској може да буде реализован следећи сценарио: прво аутномизација региона насељених Курдима, затим формирање „Великог Курдистана“.

Није тајна да се активизација курског фактора десила после војног мешања САД и у Ираку. Не чуди што је Турска у последње време почела да води самостланију политику у региону. Анкара се такође показала као активни и доследни партнер Русије у реализацији енергетских пројекта од регионалног значаја – између осталог на изградњи гасовода Јужни ток и Плави ток. Европа жање плодове своје разједињености – истакао је у разговору за Глас Русије први заменик генералног директора руског акционерског друштва Фортум, бивши председник Руског гасног савеза Сергеј Чижов.

- Оне земље које непосредно раде са Гаспромом, за разлику од руководства ЕУ, заинтересоване су за скорији завршетак изградње гасовода Јужни ток. То сведочи о томе да се Европа не само и даље налази у стању кризе, већ да је уз то и разједињена.

А „санкциона хистерија“ која тренутно влада на западу отвара за сарадњу Турске и Русије нове могућности. Није случајно што по саопштењу Россељхознадзора, одговарајући ресори две земље активно разматрају питања увежања испорука воћа и поврћа из Турске у Русију. Турска и Русија: здраво пријатељство – тако је у свом недавном чланку врло тачно окарактерисало руско-труске односе турско издање Стар газете. за ЕУ предстојећа победа Реџепа Тајипа Ердогана ће постати још један озбиљан геополитички изазов.

Петар Искендеров,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: REUTERS/Murad Sezer Председнички избори/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...


Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист

Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер


Одбрана виталних  државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА