Ко не сеје, тај не жање

Украјина која има солидан људски потенцијал, може да изгуби статус земље извозника. Максимум средстава из државне благајне данас одлази на финансирање војних дејстава на југоистику земље, док је материјална подршка аграрног сектора сведена на минимум.

Без обзира на то што је у последњих пет година Украјина утврдила своје позиције на аграрном тржишту, војна дејства на југоистоку земље могу да изврше негативан утицај на развој пољопривреде надаље. Због борби које не престају пољопривреди прети масовни пад. И он може да наступи већ наредне сезоне, каже аналитичар брокерске куће Откриће Оксана Лукичева:

- Ове сезоне ће бити добри приноси. Тачније оно што је посејано биће пожњевено, са малим одступањем од очекиваног. Али према постојећим подацима, мало је вероватно да ће бити посејане озиме културе. Значи, површине озимих усева ће се наредне сезоне смањити, што ће са своје стране значајно смањити очикивање за приносе житарица за наредну сезону. Стиже информација да је на пример Cargill обуставио рад својих предузећа у Доњецкој области. Компанија Луис Драјфус је евакуисала сараднике из својих офиса. Због смањења финансирања наредне сезоне ће имати проблеме и компапније и мали фармери.

На данашњи дан извоз пшенице, уља и зрна уљних култура и даље траје. Ипак, сасвим је могуће да пољопривредна предузећа неће моћи обезбедне потребну конкурентску надмоћ због недовољних улагања, сматра заменик председника Комитета Привредне коморе РФ за коришћење природе и екологију, члан Савета Федерације за питања агроиндустријског комплекса и коришћења природе Владислав Жуков:

- Може се прогнозирати да већина преузећа због одсуства могућности да конкуришу европским произвођачима, неће имати могућност да изађу на тржишта са својом продукцијом. Пољопривреда се одликује тиме да је то циклични процес, сезонско-циклични, који захтева у одређеном временском периоду прилично озбиљна улагања, а затим добијање ефекта. Када се овај циклус прекида, економском моделу агроиндустријског комплекса прети озбиљни крах. Не може да се изађе на тржиште са адекватном ценом свој епродукције, зато траженост продукције пада. Значи, већина произвођача, посебно великих, банкротираће. Мали произвођачи не могу да нађу свој сегмент на том тржишту. Зато је ситуација заиста деградирајућа.

Сада пољопривреда Украјине још успева да се држи на површини. Највише су пострадале производња меса, млека и шећера. Одразио се и пад потражње од стране Русије на трећину. Европљани не журе да купују украјинске производе. У међувремену кијевске власти настављају да убеђују да је евроинтеграција најбољи пут развоја пољопривреде Украјине.

Диана Горшечникова,

Читајте више на Украјина из минута у минут