Први светски рат и САД

У јулу-августу 1918. године одржана је највећа битка између немачких и англо-франко-америчких трупа у близини француске реке Марне. то је била последња велика офанзива немачке војске у Првом светском рату која је завршена неуспехом, што је било увод у коначни пораз Немачке. САД су ступиле у активна борбена дејства касније од својих савезника, мада су извукле из рата највише користи.

Почетком 20. века САД су претекле читав свет по индустријској производњи, поставши водећа индустријална сила. До 1913. године оне су производиле више гвожђа, почеле да ваде више угља од Енглеске, Немачке и Француске заједно. Ипак годину дана касније америчку економију је погодила криза. Производња је пала на половину. Први светски рат који је започео омогућио је да се нагло увећа економска активност, између осталог на рачун сарадње са земљама Антанте, које су осећале огромне тешкоће. На пример, САД су испоручивале у Европу експлозивне и хемијске супстанце. Битке на европским пољима нагло су богатиле САД.

При томе САД нису журиле да ступе у рат, бирале су, како је говорио председник Вилсон, улогу „моралног судије“. Ипак како се приближавао расплет, Вашингтон је почео да се брине да до тренутка склапања мира њих неће позвати на при победника. И 1917. године влада је донела одлуку, тим пре што су на то подстицали антиамерички позиви и дејства Немачке. 85 хиљада Американаца је учествовало у бици на Марни, половина је погинула. То је било највећи губитак САД у Првом светском рату. У целини губици Америке нису премашили 55 хиљада људи. Коментарише војни историчар Андреј Малов:

- САД су прилично дуго трговале са свим зараћеним странама. Оне су добијале дивиденде, унапређивале индустрију, смањиле незапосленост. И ступиле у рат као активна армија у тренутку када је све било решено и остало је само да се дели колач. То да ће Немачка и њени савезници претрпети пораз, било је јасно. Питање је било да се стигне на поделу. И САД су стигле.

После завршетка рата Американце су примиле с правом једног од победника најживље и најзаинтересованије учешће у новом уређењу света. У послератној поруци Вудроа Вилсона чуле су се речи о формирању Лиге нације, ослобођењу Белгије, повратку Елзаса и Лотарингије Француској, осигурању Србији изласка на море, обнови Пољске.

Економска политика САД у време војних дејстава омогућила је да се у овој земљи концентрише 40% светских резерви злата, а укупна задуженост страних држава пред Америком достигла је скоро 12 милијарди долара – суму колосалну за то време. Планови Вилсона и његових наследника до данас су на уму вашингтонских стратега, сматра магистар историје Сергеј Буранок:

- Многе савремене присталице геополитичких теорија, такозвани неоконзервативци, виде у Вилсоновим идејама изворе своје спољнополитичке идеологије: САД као образац демократије треба да обучавају друге народе тој демократији.

После првог светског рата највеће земље Европе постале су дужници САД две генерације унапред. Одмах после завршетка рата амерички туристи, користећи огромну разлику курса валута, пунили су богате хотеле највећих градова Старог Света. А млади европљани су у међувремену почели да имитирају Американце и њихов начин живота, испуњен плодовима техничког прогреса, сјајем и рекламом.

Тако су САД постале не само кредитори Европе, већ и креатори моде и расположења. то је омогућило 29. председнику САД Ворену Хардингу који је сменио Вилсона да изјави: Американци су учинили више за развој човечанства за век и по него сви народи заједно у читавој њиховој историји. Тако да одговоре на питања о тоталној зависности актуелне ЕУ од САД треба тражити у историји.