Кредити ММФ: Спас економије или медвеђа услуга?

Помоћи слабим економија и учинити светски финансијски систем стабилнијим. Идеја формирања фонда који би помагао угроженим земљама први пут је последње године Другог светског рата изнета на конференцији УН у Бретон-Вуду. Тада су експерти већ почели да оцењују штету коју је нанео свету рат. Жива су била сећања и на америчку депресију 30-их година. Благородна идеја да се обезбеди економија од нових банкротстава је била почетак стварања ММФ.

Сада, деценијама касније, ММФ номинално прати ове завете: издваја кредите угроженим земљама. За побољшање финансијског положаја земаља-корисница зајма фонд издваја кредите и прати их читавим скупом услова. Ови захтеви по правилу противрече првобитном циљу и још више слабе економију земље, каже директор групе компанија "АЛОР" Сергеј Хестанов.

- Његова политика и препоруке усмерене су на развој економије и стварање услова за процват земље, а не на исправљање платежног баланса. Захтеви које поставља ММФ подразумевају слободу кретања капитала. Наравно, прилично често слобода капитала за земљу са економским проблемима претвара се у јак одлив капитала. Важан захтев је масовна приватизација скоро свих грана. Ми знамо да постоје природни монополи, чија приватизација је или сложена организационо, или доводи до негативних последица.

Још један услов је одустајање од дражвне подршке пољопривреди. Управо овај захтев опробала је на себи економија Мексика, домовине кукуруза, која се од највећег извозника претворила у увозника. Поред тога, како би добиле кредит, власти земље треба да смање социјална издвајања. На крају мере које треба да буду усмерене на подршку слабе економије, доводе земљу у још гори положај и наводе на узимање нових кредита. Тако се један од главних финансијских инструмената света претворио у инструмент политичког утицаја, каже експерт "Апсолут Банке" Иван Фоменко:

- Пољопривредна предузећа почињу да се затварају. Људи остају без посла. Они не добијају плату, не могу да троше, економија се успорава. Све се ради преко пања: све одузети, забранити, одсећи, како би влада могла да уштеди. Али при томе падају порески приливи, што је у принципу основни извор прихода. А ММФ поставља влади такве услове како би се финансијске власти земље опет обратиле тражећи кредит.

А ако финансијска организација почиње да игра на политичком пољу, наравно, то одмах изазива сумње у њену објективност. ММФ веома критикују због отворено проамеричке позиције. Грађанин САД никада није био на челу ММФ, али америчко присуство у фонду је врло осетно. Тежина гласова свих чланова фонда се одређује у зависности од чланарине коју плаћа земља. Прво је било планирано да ће се утицај земље одређивати снагом њене економије. Када је одлука о формирању фонда тек донета, економија САД је била најјача. Сада економије земаља у развоју нагло јачају, сустижући САД, али распоред снага у ММФ се не мења, говори Сергеј Хестанов:

- Многе земље у развоју, чија је економија веома ојачала, више пута су иступиле са критиком: оне су биле спремне да увећају чланарину у ММФ, и пропорцијално да увећају свој удео гласова у доношењу одлука. Дискусије се воде деценијама. Посебно активно се за увећање гласова залажу Русија и Кина, али за сада процес није напредовао. Право надмоћи у доношењу одлука припада САД, при томе што њихова економија више нема тако велики проценат у међународној економији, као њихови гласови у ММФ. То подстиче многе земље на стварање алтернативних фондова.

Једна од последњих иницијатива усмерених на појаву алтернативе је формирање Развојне банке и стабилизационог фонда БРИКС. Временом они у извесној мери могу да буду конкуренција ММФ. Према речима председника Владимира Путина, ове институције ће помоћи земљама БРИКС да стекну већу независност од финансијске политике „западних држава“.

Марија Баљабина,