Битка на Козари - 72 године после
На Мраковици је обележена 72. годишњица од велике Битке на Козари. Са обележавања је поручено да Република Српске не сме заборавити шта се је дешавало на овим просторима у Другом светском рату. На обележавању су учествовали учесници битке, велики број грађана, политичко вођство Републике Српске, као и отправник послова Руске Федерације Алексеј Керестеџијанц.
Раде Пилиповић имао је свега девет година када је узео пушку у руке:
- У јуну месецу су почеле да падају топовске гранате по мом селу. Гранате су долазиле из Павелићеве Хрватске. Ми нисмо имали другог избора него да напустимо село и да идемо према Козари. За два дана смо били овде. Терали смо и стоку са собом. Било је велико невреме и склањали смо се под крошње дрвећа, а и правили смо заклоне од грана над главом. Била је глад, била је вера да нећемо изгубити битку. Свако вече када нема авиона играли смо козарачко коло.
Учесник битке, 90-годишња Јованка Богојев добро памти битку и сваке године поводом годишњице долази на Козару:
- Козара је за мене све. Све сам то прошла, а после сам отишла у Београд са 5. бригадом и 12. крајишком и онда смо ратовали по Србији, централној Босни, била сам у Београду, учесник сам Сремског фронта, све до ослобођења.
Председник Републике Српске је истакао да србски народ ни данас није слободан у БиХ:
- Република Србска и србски народ нису слободни у БиХ и они су стављени у једне оквире који су готово неиздрживи за србски народ у БиХ. БиХ као таква. нема консезус за свој живот и та борба за слободу се на симболичан начин и ових дана наставља кроз наше окупљање и наше програмске циљеве, а то је да очувамо индентитет овог народа и индентитет овог краја.
На спомен обележје венац је положио и привремени отправник послова Руске Федерације у БиХ Алексеј Керестеџијанц посвећеном југословенским партизанима, који су пали у биткама против вишеструко бројнијих немачко-фашистичких и усташких снага.
Снаге Немаца и усташке јединице НДХ систематски су прочешљавале Козару и Поткозарје. Карактеристика ове операције је посебно бруталан поступак према цивилном становништву. Један број ухваћених становника ликвидиран је на лицу места, док је већина депортована у логоре. Била је очигледна намера да се подручје потпуно "очисти" од становништва, како би се партизани лишили базе и могућности преживљавања. Током операције преко 68.000 становника депортована је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износи око 35.000 људи, од чега је највећи део страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је следила., а судбина многих до данас није позната.
Вања Савићевић,
https://serbian.ruvr.ru/2014_07_15/Bitka-na-Kozari-72-godine-posle-7936/
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
- Повезане теме
- РепубликаСрпска
- рат
- годишњица
- историја
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Украјинске формације поново су извршиле ударе на територију полуострва Крим. Циљ удара АТАЦМС-а био је аеродром Белбек, где је, према отвореним изворима, избио пожар.
Марија Захарова је на данашњем редовном брифингу била у прилици да одговори на чак три питања везана за Србију – једно о новој влади Србије и два о односима...
Украјински посланици тврде да ограничења на циљеве који се могу гађати западним оружјем дају предност Москви
Све у свему, удео муслиманског бирачког тела се постепено повећава. У једном броју округа број муслимана се креће од 10 до 40% бирача, има места где их има више...
Остале новости из рубрике »