Развојна банка БРИКС: значајни корак ка новом светском поретку

Земље БРИКС формирају сопствену Нову развојну банку, што многи експерти оцењују као значајан корак у страну постккизног светског поретка.

Лидери Бразила, Русије, Индије, Кине и ЈАР (тачније свих чланова групе БРИКС) потписаће споразум о Новој развојној банци на самиту у бразилској Фортелезе. Поред тога, биће потписан оквирни споразум о формирању пула условних девизних резерви за узајамну помоћ у случају наглог смањења златних и девизних резерви неке од чланица групе. На тај начин девизни пул БРИКС ће бити нешто попут, а у средњорочној перспективи вероватно и алтернатива Међународног монетарног фонда. У целини, нове структуре могу да се сматрају симболом све већег утицаја економија у развоју на постојећу глобалну финансијску структуру. Говори председник Привредне коморе, шеф пословног савета БРИКС Сергеј Катирин.

- Русија и друге земље чланице прво ће дати по 2 милијарде долара. То је плаћени капитал банке. Биће још и распоређени капитал - 50 милијарди долара. И дозвољени — око 100 милијарди. Оријентационо ова средства ће се формирати у року од 7 година. Банком ће се управљати колегијално. Највиши колегијални орган је управни одбор. Извршни — савет директора. Председник банке ће се бирати на 5 година.

Уопште Нова развојна банка је отворена не само за земље БРИКС, већ и за друге државе које су чланице УН. Али удео земаља БРИКС у капиталу банке не треба да пада испод 55%. Делатност банке је усмерена на финансирање инфраструктурних пројеката на територији БРИКС.

Развојна банка БРИКС ће постати добра потпора за јачање узајамно повољен кооперације, трговина и инвестиција. Јер група заузима јединствено место у глобалној економији. То је највеће тржиште у свету. У земљама чланицама БРИКС живи 40% становништва планете. Говори познати кинески политиколог, потпредседник Шангајског удружења за међународна стратешка истраживања, професор Фенг Шаолеј.

- БРИКС сада стоји пред озбиљним изазовима. Прошле године економија земаља БРИКС је расла не тако брзо као раније. Сада се земље у развоју суочавају са истим проблемом — одлив капитала. Други озбиљни моменат је украјинска криза и са њом повезане санкције, уведене од стране Запада против Русије. У тој ситуацији земље БРИКС треба да још више збију редове, и самит у Бразилу је врло важан сусрет за даљи развој сарадње у оквиру групе. Мислимо да је БРИКС такође политичка база за изградњу новог међународног поретка. Мени се чини да тенденција јачања сарадње међу земљама БРИКС и даље ће се наставити. Не мислим да ће украјинска криза некако утицати на тај процес. Земље у развоју треба упорно да раде на реформисању међународног финансијског система. Мислим да ће у дугорочном плану то постати платформа за даљи развој земаља БРИКС.

Одлука о формирању Развојне банке БРИКС има не само економску, већ и политичку димензију. После неуспеха концепције такозваног ”вашингтонског консензуса” на бази заједничких вредности (идеја се састојала у изградњи једнополарног света са центром у САД), свету су потребна нова решења. БРИКС предлаже своју варијанту ”споја разлика” - концепцију полицентричног и мултицивилизацијског међународног система. Такав прилаз чини групу магнетом за многе државе, да узмемо на пример Аргентину. Овде оне виде обрисе посткризног новог светског поретка, ”бриксовског консензуса” који ће бити јачи од вашингтонског.

Сергеј Дуз,