Звезде белих ноћи

Више од 200 назива садржи програм 22. Међународног фестивала уметности Звезде белих ноћи. Он се одржава у Петербургу од 28. маја до 31. јула.

Фестивал обухвата и највеће земље ЕУ, као што су Немачка, Француска и Велика Британија. Ту су и САД, и земље ЗНД- Казахстан и Јерменија. И Грузија, и Естонија, чак и Украјина. На Звездама белих ноћи ће наступити украјиснка оперска певачица Оксана Дика и њен сународник Виктор Луцјук, сада солиста Маријинског театра. Њему предстоји сложен задатак — да пева главну улогу у опери Хектора Берлиоза Тојанци, тачније да се налази на сцени скоро 5 сати: таква је хронометража музичке епопеје.

Врло компликовано, врло тешко. Али ако будемо показивали како нам је тешко, публици ће бити још теже. Морамо да радио са задовољством, ма како да нам је тешко, како би људи такође уживали.

Звезде белих ноћи су пре свега резултат сезоне Маријинског театра. Фестивал показује не само најбоље поставке, већ и најбоље концертне програме, оркестар Маријинског театра има море. При томе скоро сви су били представљени ове сезоне у иностранству. Сећајући се недавног гостовања, шеф Маријинског театра, чувени маестро Валериј Гергијев каже:

- У врло сложеним политичким условима, рекао бих, воде се дебате, има претњи, оштрих изјава, не увек истинитих. Није увек истинито представљена фактографија- ми смо у тим условима наступали већ у десетак земаља, почев од фебруара на фону догађаја у Украјини. И дешавало се — и у Њујорку, и у Лондону, али сви до једног наступи се завршавају акцентом на музичку, а не на још неку суштину нашег рада.

Пикета пред концерт Валерија Гергијева било је не само у САД и Великој Британији. Учесници пикета су се појавили чак и у Паризу, и у литванског Каунасу. Затим је почело да се прича да маестро Гергијев тешко да ће заузети дужност шефа оркестра Минхенске филхармоније у Немачкој, коју треба званично да заузме 2015. године. Посматрајући сву ту буку, Валериј Гергијев врло трезвено оцењује ситуацију.

- Не верујем у међународну изолацију Русије. Врло сам међународан човек. Још пре два дана наступао сам у Минхену са оркестром Маријинског театра, и мене су упозоравали да ће тамо бити посебно тешко да се наступа. Али могу да кажем да је мало оркестара у свету који ће одсвирати данас исти такав концерт који смо приредили за минхенску публику — између осталог, пред препуном салом Минхенске филхармоније. Тако да мислим да ће на тај начин Русија данас налазити у себи снаге. А хвала богу, људски ресурси су код нас неисцрпни.

Фестивал Звезде белих ноћи управо је пример неисцрпности ресурса. У актуалној сложеној сезони он је чак и проширен. У њега су ушле, на пример, драмске представе и чак пројекције филмова. Најзанимљивији филм је пренос опере Сергеја Прокофјева Рат и мир који ће у фестивалске дане бити приказан у хиљадама биоскопа по читавом свету.

Олга БУгрова,