Трговина органима у Украјини - римејк Југославије

Из преписке бившег адвоката Јулије Тимошенко, Сергеја Власенка, са немачким лекаром, сазнало се да Украјина испоручује органе узете од рањених побуњеника у Немачку.

Када су се у медијима појавиле ужасне приче о ”Жутој кући”, чинило се да се пред нашим очима одвијају кадрови из филмова страве и ужаса, а не симптоматичне реалије косовске драме. Југославија више не постоји. Али она је оставила после себе сведоке: заробљене Србе који су молили да их убију, како не би били растргани на комаде, и учеснике операција ”транжирања” људи на операционом столу. Каква је судбина припремљена рањеним побуњеницима из Доњецка и Луганска?

Нико не покушава неосновано неком да суди. Очигледне су акутне чињенице: преписка бившег адвоката Јулије Тимошенко са немачким хируром Олгом Вебер и командом батаљона Донбас семјоном Семенченком која осветљава стравичне реалије трговине органима управо у ово време на југоистоку Украјине.

Писац и директор издавачке куће Xenia Слободан Деспот, човек србског порекла, одлично познаје историју трагедије Срба на Косову:

- Питање трговине органима на Косову покренуто је у мемоарима Дел Понте, где она описује рад тужиоца Међународног трибунала за бившу Југославију. Много детаљнију истрагу је спровео швајцарски судија и посланик Дик Марти. Касније је он поднео извештај Савету Европе. У њему се потрврђује чињеница трговине органима који су одузимани од заробљених (углавном су то били србски цивили). То су чинили лекари по наредби ОВК. Затим су ови органи (вадили су их у сасвим чудовишним условима, понекад без анестезије) продавани преко међународне криминалне мреже у Турској и другим земљама. Они су ишли за пресађивање пацијентима који су имали средстава да плате. Утврђено је да су у трговину органима били умешани високи представници власти, зато што једноставно није могуће организовати нешто слично без привлачења пажње: превоз органа захтева развијену инфраструктуру брзих дејстава и медицинских знања која не могу свугде да се нађу. Поред тога, у реферату је истицано постојање високе потражње, пошто су органе одмах слали у Турску и западноевропске земље.

Вероватно је да се у Украјини у актуалним условима дешава нешто слично. Много је теже сада претпоставити како ће та истина, ако се она потврди, доћи до широке публике. Да подсетимо да откровења Дел Понте нису изазвала посебно негодовање западног света и да посланика Дика Мартија који је урадио заиста историјски постао и одлучио се на велики ризик у истрази, нико није на прави начин наградио за уложен труд.

Овог пута у Украјини можемо да наиђемо на исти такав зид ћутања. Као прво, то никако не одговара распоређивању улога које су биле једном и заувек одређене за украјинску кризу. Као друго, није искључено да реализација такве трговине органима дотиче интересе врло многих утицајних људи на Западу који ће учинити све како не би дали истини да изађе на видело!

У сваком случају, косовски преседан постоји. Он је био документарно потврђен, све чињенице су очигледне. Да подсетим да се то десило када је као координатор УН за Косово био именован Бернар Кушнер, који је био једноставно дужан да зна шта се ради на невеликој територији која му је била поверена. Када му је новинар поставио питање о трговини органима, он му је посаветовао да се обрати психијатру. Тачније, Запад ће до краја одрицати чак најочигледније доказе постојања такве незаконите трговине.

Франсоаз Компуен,