Жене као катализатор економског напретка

Повећање броја запослених жена ушло је у основу стратегије економског развоја Јапана у условима старења становништва и све већег дефицита радне снаге. Јапанци не желе да увозе страну радну снагу, а то није ни тако једноставно ако се има у виду да радник треба да полаже испит из јапанског језика.

А многобројне Јапанке су само наизглед крхке и покорне. Оне већином поседују одлично образовање, енергичне су и паметне, а по рачуницама стручњака, скоро 2,2 милиона жена је спремно да се колико данас запосли. Међутим, постоје околности које их спречавају да раде. Премијер земље Абе Синдзо је поставио задатак да се ове препреке отклоне. То је повећање броја дечјих предшколских установа, продужавање породиљског одсуства до три године, као и наменско ангажовање макар једне жене на руководећој функцији у свакој компанији.

Несумњиво, све промене које повећавају могућности и права жена треба поздравити. Тако је премијер-министар поставио за циљ да се отвори 400 хиљаде додатних места за децу како би се свело на нулу дуго чекање на ред за дечје вртиће за које влада издваја субсидије, а с којим се јапанске породице стално срећу. Иако по мишљењу јапанских стручњака 400 хиљада очигледно није довољно за решавање проблема. Други предлог - да се породиљско одсуство продужи са садашњих 12-18 месеци до три године – може имати контра ефекат с тачке гледишта каријере. У пословном свету се сматра да дуго одсуство у целини негативно утиче на перспективу радника. Чак и у компанијама које и сад нуде до три године породиљског одсуства мало је жена које га у потпуности искористе. Већина се враћа на посао у року од годину дана због основаное бриге за своју будућност.

Трећа идеја за реализацију потенцијала жена је следећа: до 2020. године минимум једно место у савету директора треба да припадне жени. Осим тога, жене треба да заузимају 30% руководећих места у приватним и државним структурама. Међутим, чак и ако се све компаније буду придржавале овог налога, статус жене на послу се још увек не може упоредити са статусом који у Јапану имају мушкарци. Без обзира на то што је закон о равноправним могућностима приликом запошљавања усвојен пре скоро 30 година, у корпоративној култури Јапана равноправност полова још увек није остварена. Уосталом, за то постоје одређени разлози. У Јапану обични радници скоро увек пристају на прековремени рад, а и обично раде дуго после завршетка радног дана. Пристају на рад далеко од куће, на рад за време викенда. Овакав стил рада је могућ за мушкарца чија супруга је домаћица, али тешко да је то оствариво за жену која има децу.

У ангажовању жена за активан посао постоји још један противречан моменат на који је скренуо пажњу председник Руског клуба у Токију Михаил Мозжечков:

- Жена које раде у Јапану, наравно, има више, а многе од самог почетка желе да раде. Не да се удају, да роде и да раде, већ једноставно бирају каријеру. Ако жена ради и може да се издржава, шта ће јој муж којем треба да кува, којег треба да негује? Оваквих жена које се одлучују за каријеру има све више. Управо због њих опада наталитет. Посебно ако се има у виду да су јапански мушкарци врло галантни каваљери и да код њих у свакодневном животу цвета патријархат. Тако да једном делу жена у случају да су у стању саме себе да издржавају, брак у суштини није потребан...

По прогнозама ММФ активно укључивање Јапанки у тржиште рада с изгледом на равноправне перспективе за напредовање у каријери, могло би да повећа БДП од 4 до 8%. Међутим, за остварење таквог нивоа агнажовања жена које премијер Абе сматра за темељ стратегије економског развоја јапанско друштво треба да обави велики посао. А ни из далека не могу сви проблеми бити решени законима, одлукама и декретима владе. Уосталом, то се не односи само на Јапан, већ и на друге земље.

Људмила Саакјан,