Подмосковске научне вечери у руској «Петници»

Од акустике све до социјалне антропологије, од предавања све до игара, од Данске до Мексика - то је опсег одржане 7. пут Међународне школе истраживања. Пројекат је настао у Московском Дому научно-техничког стваралаштва младих, реализује се уз подршку Департмана образовања Москве, као и међународног покрета MILSET.

Млади хемичар из Београдског универзитета Вук Вуковић у Подмосковље, где се састају млади научници, дошао је већ трећи пут. О Међународној школи је он сазнао у србској истраживачкој станици Петница од будућег министра науке Србије Срђана Вербића. У разговору с новинаром Гласа Русије Вук Вуковић је причао о очувању традиција, незапослености хемичара те, разуме се, изнео утиске о Школи.

- Открио сам да су руска култура, језик па и менталитет веома блиски србском. Тако да ја иако руски никад нисам учио у школи овде сам разумео једно 70-80 посто свих разговора и некако почео и сам да учим. Тако да већ сада комуницирам доста добро на руском иако ми граматика представља велики проблем. Али добро, полако ћу и то да савладам. Ту се некако човек осећа безбедно и заштићено са свих страна. Шта год да нам треба за пројекат само кажемо и то и добијемо веома брзо. Тако да, пошто се ту ради експресни пројекат, пројекат од пет дана, вама ако нешто зафали морате брзо да реагујете. И онда је за такав догађај то јако важно и мени се веома свидело што је све то било јако професионално. Поред тих активности на којима ми радимо (ја сам конкретно био за хемију, а има и других пројеката: из биологије, из физике, електронике, роботике, психологије, друштвених наука), дакле, поред тога постоје и друге активности које нису везане за пројекат.

Из средине научника, поготову егзактних наука, увек су били учесници популарног у Русији «Клуба веселих и сналажљивих». Могло би да се претпостави да су они добри «културни амбасадори».  Које акције, поред научних, чекали су вас у Међународној школи истраживања?

- То је на пример презентација своје земље, дакле, културно вече. Отпевате неку песму, приредите нешто свим људима, неки догађај да могу сви да запамте и науче нешто о вашој земљи. Рецимо, ја са први пут био у таквој ситуацији да треба негде да званично представим своју земљу. То је био прилично озбиљан задатак за мене. Ту сам могао на том међународном нивоу јако добро да комуницирам у смислу да и ја предам знање о својој земљи другима, а и да други могу да мене науче нешто што ја нисам знао о култури, рецимо, Тајланда и Ирана, или Филипина. А тамо сам упознао доста људи одатле. Мени се проширила нека слика о свету, о начинима размишљања. То је нека атмосфера која вас вуче да радите и да стварате. И поред свих тих додатних активности ви сте јако мотивисани. Знате, ви сте сваки дан тамо уморни. Физички сте уморни, јер ви спавате неколико сати дневно. Али тај умор ви не примећујете. Јер ту постоји толико других ствари поред дружења. Рецимо, само дружење увече, вежбање енглеског језика, па за мене је јако важно било да научим и руски јер једноставно ми се свиђа језик.

Тимур Блохин,