ЕУ: Летњи самит са укусом иперита

Европски лидери се окупљају на летњи самит ЕУ 26-27. јуна, који започиње у белгијском граду Ипреу. ЕУ је пришла овом самиту са невиђено оштрим споровима о кандидатима за најважније дужности у Унији. На јесен треба променити председника Европске комисије, Португалца Мануела Барозуа и шефа европске дипломатије Кетрин Ештон.

На прву дужност ”немачки блок” кандидује бивешег премијера Луксембруга и шефа Еврогрупе (удружење 17 земаља зоне евра) Жана-Клода Јункера. Али британски премијер Дејвид Камерон већ је изјавио да ако Јункера одобре, он, Камерон, лично ће започети кампању изласка Лондона из састава ЕУ. Хитно. Чак неће чекати британски референдум о том питању, заказан за 2017. годину.

И актуални министар иностраних послова Пољске Радослав Сикорски хтео би да руководи дипломатијом ЕУ. Али буквално недељу дана пре самита, пољски лист Wprost објавио је снимак његовог телефонског разговор који је шансе Сикорског свео на нулу. Пан Радослав је испричао у разговору много лошег и ружног о британском премијеру Камерону, о бесмислености партнерства са САД и о глупости многих својих колега из ЕУ. Са таквом ”биографијом” на такве дужности не долазе.

А два дана пре самита италијански премијер Матео Ронци (Италија од јула стаје на шестомесечно дежурство председавајућег ЕУ), изјавио је да се ЕУ понаша као ”злобна и похлепна тетка”, а мере строге штедње убијају њену економију. Они који мисле да ће само именовањем Јункера на дужност председника ЕУ моћи да се умире европљани и исправи положај, рекао је Ренци, ”живе на Марсу”. ЕУ, рекао је он, треба мењати из корена.

Ма како то било парадоксално, најглаткије на самиту треба да буде ”украјинско питање”. Из тог простог разлога што су ”одрасли” чланови ЕУ већ отворено ставили до знања да никаквог трећег пакета санкција против Русије неће бити. И кризу у Украјини треба окончати. У Бриселу, ЕУ треба да потпише са Украјином економски део споразума о придруживању. Ради чега ће овамо доћи нови председник Петар Порошенко. Наравно, биће оштрих изјава на рачун Русије. Али то је чиста реторика да се задовољи Вашингтон.

После одлуке руског парламента од 25. јуна да се укине дозвола председнику Владимиру Путину да употреби у случају неопходности војну силу у Укрјини, никакве основе за проширење сакнција нема.

Москва овом одлуком може да промени расположење лидера у Донбасу и Луганску, да их подстакне на преговоре о регулисању кризе, сматра професор МГИМО Александар Тевдој-Бурмули. Украјину, у крајњој линији у догледној будућности, већ су извели ван зоне утицаја Русије. И сада, посебно у контексту пожара у Ираку, ни САД, ни ЕУ више нису заинтересовани за то да сејош више подижу улози у ”украјинској игри”, сматра Александар Тевдој-Бурмули.

- Нема никаквог смисла још више нервирати Русију. Тим пре то се тиче става Европе, која има шта да изгуби. Зато би Европа несумњиво хтела да фиксира ситуацију у актуалном стању. А Крим је посебно питање које подлеже дугогодишњем разматрању. Јасно је да ће неке санкције бити сачуване. Али, понављам, сада никоме није повољно а повећава улоге и да пооштрава санкције против Русије.

Мало ко у ЕУ је и раније планирао да изолује Русију. Изузев заражених постсовјетском русофобијом балтичких земаља. А посета руског предедника Владимира Путина Аустрији 24. јуна врло је добро показала колико су претерана тврђења Брака Обме да му је пошло за руком да достигне потпуну међународну изолацију Русије, каже председник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов. Стиче се утисак да представа Барака Обаме о реалним дешавањима у свету нема ништа заједничко са стварношћу.

Андреј Федјашин,