Идеална судбина обавештајца

Легендарни совјетски обавештајац Геворк Вартањан налазио се у положају илегалца преко 40 година. Он је радио заједно са женом Гоар и њихова делатност у скоро стотину земаља спадала је у сферу војно-политичке обавештајне делатности.

Супрузи Вартањан постали су прототип јунака филма Владимира Наумова и Александра Алова Техеран-43 који је приказан 1980. године. Али публика за то није знала.

У основу филмског сижеа је легао први задатак Геворка Вартањана. Он је требало да открије фашистичку агентуру у Ирану, како би осигурао безбедност лидера СССР, Велике Британије и САД на Техеранској конференцији 1943. године. За време овог првог од почетка Другог светског рата сусрета шефова држава антифашистичке коалиције, нацисти су планирали терористички акт у згради амбасаде Велике Британије. Ипак рад групе Вартањана омео је његову реализацију. Сећајући се филма, филмски критичар Валериј Кичин примећује: Филм о успеху обавештајца није постигао велики успех.

- Техеран-43 није садржао ни динамику, ни напетост, која је потребна жанру акционог филма. Он је био тако опуштен, без журбе. Наумову је пошло за руком да узме за једну мању улогу француску звезду Алена Делона, што је тада било сензација. У целини тај филм није запамћен, без обзира на то што је главну улогу играо Игор Костолевски, изузетан и паметан глумац.

Оцењујући филм Техеран-43, супрузи Вартањан нису га сматрали таквим веродостојним. О томе је говорио Николај Долгополов, аутор књиге о Геворку Вартањану у едицији Живот изузетних људи.

Они су говорили да тамо постоји један, подвлачим један, врло веродостојан моменат. То је како су Немци покушали да проникну у амбасаду преко водовода. Заиста, постојао је у Техерану старински, вековни систем водовода који су Немци хтели да искористе. То је био истинити моменат у филму.

Професија илегалног обавештајца је једна од најтежих и смртно опасних. Због своје специфике она је и једна од најтајнијих. И ако је рад обавештајца успешан, о њему понекад никада и не сазнају. Детаљи професионалне делатнсоти Геворка Вартањана чак после његове смрти налазили су се под ознаком поверљиво, наставља Николај Долгоплов.

- О делатности Вартањана чак у Техерану не зна се све. Моћда неко и зна, али тешко да ће о томе бити испричано у скорије време. Ако неко некада да мали сигнал: може да буде. Када такав сигнал буде добијен, тада ће наши читаоци сазнати апсолутно све што је радио Вартањан.

Херој Совјетског Савеза Геворк Вартањан је завршио илегалну делатност и вратио се у СССР 1986. године. Ипак тек 2000. име обавештајца је откривено, а још касније могло је да се сазна нешто о његовом дугогодишњем раду. На пример, о томе да је захваљујући Вартањану СССР добио тајне податке о војним базама НАТО-а у Европи. Заслуга обавештајца је у томе што су 1987. лидери СССР и САД потписали Споразум о ликвидацији ракета средњег и мало гдомета. Размишљајући о професионалним својствима Вартањана, Николај Долгополов каже:

- Мени се допадао његов квалитет и апсолутна срдачност. Ова срдачност је помагала Вартњану да брзо успостави односе са разним људима. Он је веома умео да ободри људе који су ступали са њим у контакт, ако су му се ови људи допадали. А ако му се људи нису допадали, он је врло тихо, не вређајући никога, умео да избегне разговор.

Супрузи Вартањан имали су необичну судбину за обавештајце. За деценије рада они ни у једној земљи нису били ухапшени или чак осумњичени од стране противника. Они су одрадили идеално.

Олга Бугрова,