Глобална ПРО САД у принципу није у стању да испуни своје задатке

Амерички стручњаци све гласније говоре о принципијелној неефикасности глобалног система противракетне одбране САД. Права безбедност је нераздељива и може бити постигнута само за преговарачким столом.

О томе да је сигурност основног програма америчког система противракетне одбране Ground-based Midcourse Defense system (GMD) у знатној мери прецењена војни стручњаци говоре већ одавно. По њиховим подацима, несреће и кварови приликом тестирања се дешавају много брже него што би се могло очекивати имајући у виду 40 милијарди долара, колико је потрошено на њу. Ових дана је лист Los Angeles Times објавио да GMD чак и за време тестова с потешкоћама испуњава свој задатак. Последње успешно пресретање је обављено пре више од пет и по година. А брижљиво припремљене тестове је много лакше проћи него одбити прави напад.

Пре десет година Американци су претпостављали да ће за ликвидацију једне бојеве главе бити потрошено од једне до три противракете. Њихов оптимизам је испарио кад се испоставило да се за једну бојеву главу потроши од четири до пет противракета. Другим речима, напад с коришћењем свега неколико бојевих глава може пробити систем GMD који тренутно има 30 ракета за пресретање. А ако ових неколико ракета противника буде опремљено лажним циљевима испоставиће се да је ефикасност система испод доње границе. У принципу, за такозване „декласиране земље“ амерички систем ПРО је очигледно предимензиониран, а за стварне опоненте САД не представља озбиљну претњу, сматра војни аналитичар Виктор Литовкин.

- Мит је да се амерички систем ПРО стварао против Северне Кореје и Ирана. Ни једна, ни друга држава немају такве ракете (и неће их имати у наредних 20 година) које могу да стигну до територије САД или Европе. Јасно је да се цео овај систем покреће како би се опколила Русија, како би се смањили њен ракетно-нуклеарни потенцијал и њене могућности за наношење узвратно-пресретног ударца.

У принципу је по дефиницији потпуно немогуће заштити територију САД од руских ракета. Данас Американци тестирају систем против делова главе засебно и против ракете засебно. И колико нам је познато, 50% лансирања је неуспешно. Американци одустају од даљих тестирања зато што је то новац бачен у ветар. А замислите кад лети на десетине ракета и на свакој од њих има по десет бојевих глава, а заједно с бојевим главама и лажних циљева!

Стварање заиста ефикасне ПРО је нерешив задатак. Иако, безусловно, рад на програму подстиче развој технологија, истиче заменик директора Института за САД и Канаду РАН Павел Золотарјов.

- Може се још поставити питање о томе да се одређеним бројем противракета скине бар једна бојева глава. Овде се може говорити о вероватноћи – 0,5 или 0,6. Међутим, сами радови на неизводљивим задацима омогућавају проналажење нових технологија. Довољно је сетити се да се интернет, који обезбеђује глобалну надмоћ САД у области информација појавио услед радова на СОИ, који је од времена председника Роналда Регана био познат као програм „звезданих ратова“ и наизглед нема директне везе с одбраном.

Заиста, прилично често нове технологије у живот грађанства долазе из области ВИК. Али у случају GMD научно-технички напредак може прескупо коштати човечанство. Практично, програм глобалне ПРО САД подрива стратешку безбедност која се и сад, и пре десет и пре тридесет година ослањала на доктрину гарантованог међусобног уништења. Споразум о ограничавању система ПРО који је потписан 1972. године само је учврстио ову доктрину забранивши сваком од геополигичких играча да развија системе за пресретање међуконтиненталних ракета.

Међутим, Џорџ Буш-млађи је 2001. године одлучио да превари партнере и напустио је споразум о ПРО. У таласу еуфорије због наводно добијеног „хладног рата“ економија и здрав разум су принети на жртву концепцији „америчког света“, по којој се читава земљина кугла сматра двориштем САД. Од тада се много тога променило, појавили су се основани докази за то да је овакво стање ставри непожљно за остале и да једноставно није могуће, а самосвест америчке политичке елите се није променила. Уместо конструктивне сарадње у оквиру општепризнатих међународних правних норми, САД поново и поново покушавају да остваре једнострану владавину силе. Оваква тврдоглавост води директно у пораз што ће Вашингтон тек сазнати од сопствених разјарених грађана.

Сергеј Дуз,