Христос васкрсе!

Празник Христовог васкрсења сваке године подсјећа хришћане на саме основе њихове вјере. Јер, како је рекао апостој Павле у првој Поланици Коринћанима: "Ако Христос није устао, узалуд вјера ваша".
Васкрсење је смисао живота, а васкрсење Христово највећи је догађај у историји. Васкрсење Христово је обнављање људске природе, живљење есхатолошке реалности. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија. Оснивачи свих других религија су смртници, док је оснивач Цркве васкрсли Христос, Син Божји.
Христово Васкрсење Црква празнује од тренутка његовог силаска у ад - пакао, гдје је од власти смрти и ђавола ослободио душе старозавјетних праведника. Христова душа, сједињена с његовом божанством, сишла је у ад и уништила власт смрти и ђавола, будући да је он својом сопственом смрћу побиједио смрт. Из православног предања види се да је Христовом смрћу потпуно поражена смрт. У Цркви се пјева: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт побиједи...". Христос је Својим силаском у ад од смрти ослободио Адама и Еву, пошто је посредством Адама дошло до пада цјелокупног људског рода.
Рушење пакла и умртвљавање смрти јесу, заправо, најдубљи смисао празника Васкрсења.
У православном предању пакао није једноставно неко мјесто, него господарење смрти и ђавола. За душе оних људи који се налазе у власти ђавола и смрти кажемо да се налазе у паклу. Христос је прихватио да умре и тако ступио у власт смрти, а онда је силом свог божанства побиједио смрт, учинио је потпуно немоћном и лишеном силе, дајући својом сопственом силом и влашћу сваком човеку могућност да избјегне господарење, власт и силу смрти.
Бројни су обичаји у нашем народу који су везани за празник Христовог васкрсења, а најпознатији међу њима, свакако, јесте фарбање васкршњих јаја. Празновање Васкрса препознаје се, дакле, и по црвеном јајету. Јаје се у многим културама сматра универзалним симболом живота и плодности. Код хришћана, симбол васкршњег јајета је у следећем: као што пиле, без ичије помоћи споља, када дође вријеме, сопственим моћима разбије љуску и излази на свјетлост дана, тако и Христос сопственим снагама разбија окове гроба - смрти, васкрсава и доноси нови живот свима који вјерују у његову ријеч и божанску моћ.
Међу Србима постоји безброј вјеровања и обичаја у којима јаје има важну улогу. Оно се ставља у прву бразду приликом сијања. Разбија се о рог волу пред орање. Прво офарбано јаје, које је обавезно црвено, чува се у дому, крај иконе, до слиједећег Васкрса. Назива се стражар, стражник, чувар или чуваркућа, јер се вјерује да укућанима чува здравље.
На сам дан празника на столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим остали чланови породице. Тада настаје весело такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост нарочито за дјецу. Приликом туцања јајима изговара се: "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе".
На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Такође, када дође гост прво се дарива фарбаним јајетом.

Литургија у подгоричком храму
У Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици свечана Васкршња литургија служиће се у недјељу у девет часова. Литургију ће служити епископ диоклијски Јован.

Празник у Которској парохији
Свештенство Которске парохије данас, на Велику суботу служиће службу Божју са почетком у осам часова у цркви Св. Луке.
Васкрс, уз Божић најрадоснији хришћански празник, почиње да се празнује у пет сати васкрсењем, јутрењем и светим литургијама, најприје у шест сати у цркви Св. Николе, а у осам сати - у цркви Св. Василија у Доброти. Друга служба Божија је у 10 сати, те пасхално вечерње у 19 сати. Пасхално вечерње у цркви Св. Петра Цетињског на Прчању биће одржано у 17 часова.
Другог дана Васкрса у осам сати је јутрење у цркви Св. Николе, у девет сати је Света литургија у цркви Св. Петра Цетињског на Прчању, а у 10 сати - у цркви Св. Луке, те вечерње у цркви Св. Николе. Трећег дана, након јутрења слиједи Света литургија у 10 сати у Капели Св. Спиридона при цркви Св. Луке и уобичајено вечерње.
Свете литургије на Лазареву суботу, Врбице, у цркви Светог Луке у Котору и на Цвијети у цркви Светог Николе, увеле су православне вјернике у Велику седмицу пред највећи хришћански празник Васкрс. Свакодневна богослужења која подсјећају на догађаје који су претходили Христовом васкрсењу, пратили су бројни вјерници, међу којима су они најупорнији и досљедни Васкршњем посту, припремљени да се хљебом и вином сједине са "Тијелом Христовим", са радошћу примили свету причест.

Васкршње службе у Никшићу
Током Васкршњих празника у свим црквама на територији општине Никшић свештенство Архијерејског намјесништва града служиће свете литургије и причешћиваће вјернике. У Саборној цркви Светог Василија Острошког сјутра, на дан Христовог васкрсења Свету архијерејску литургију служиће епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством те цркве.
У Жупи никшићкој, у манастиру Светог Луке и ове године Удружење жупљана „Војвода Никша" и сестринство те светиње организоваће васкршње окупљање житеља тог краја. Већ годинама ово Удружење на Васкрс, након литургије у манастиру, окупља мјештане Жупе да пред својом светињом обиљеже дан Христовог васкрсења.

Побусани понедјељак
Први понедјељак послије Васкрса зове се Побусани понедељак. Према народном обичају и вјеровању, тога дана треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима овај дан се обиљежава као и задушнице. Излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови, а свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. На гробове се, такође, износе фарбана васкршња јаја и дијеле се сиротињи.

Литија у Зеленици
У Кутима, у Зеленици и ове године, на Васкршњи понедјељак, одржаће се традиционални Васкршњи сабор са ношењем литијских црквених застава од цркве Свете Тројице до луке у Зеленици, основне школе и опет назад до цркве Свете Тројице.
Света литургија у цркви Свете Тројице почеће у осам часова, а литија креће у 10 часова, саопштио је парох кућански презвитер Драган Пешикан.