ФРАНЦУСКА

Зборник текстова  из јесени и зиме 1914. г.један је од најблиставијих документа  који фиксирају и  као наркотици  делују  на креативне људе.

Заиста потресни колективни   наркотици!

Нажалост, веома скупи и потпуно рушилачки!

1.Жан Жорес (публициста и писац)

„Ратови се распламсавају речима“

Иступао је против рата , убио га је националиста Ролан Вилен дан уочи  објављивања опште мобилизације.

2. Ромен Ролан (1866-1944), писац

„Не припадам оним Французима који  сматрају Немце варварима „

Године 1914. објавио је неколико антиратних есеја  после чега су француски књижари престали да продају његове књиге.Кроз годину  дана добио је Нобелову награду за књижевност (1915) што је довело до постепеног  престанка бојкота његових књига.

Одломци из Отвореног писма  Герхарту Хаутману  објављеног у“Женевском журналу „( Journal de  Genev,“.) 2.  септембра 1914.

„Ја не припадам оним Французима који Немце самтрају варварима.Познати су ми моралне и интелектуалне величине ваше нације < ...>

 Имам неке разлоге да сматрам злочиначком политику Немачке и њене методе,али ме ништа не може приморати да  окривим њен народ који је постао  слепо оруђе у спровођењу те политике.

И не ради се само о томе , што ја ,као што вам је познато, рат сматарм на неки начин  судбинским. Судбина  је опредљење безвољних душа.Рат је плод људских слабости и глупости.<...>

 Не прекоравам вас због наше  жалости, ваша неће бити мања.

Ако Француска буде лежала у руинама, исто то чека и Немачку.

Чак нисам ни повисио глас кад је  ваша војска нарушила неутралност Белгије... Али суровост којом сте  уништили ту великодушну  нацију, чији се једини грех   састојао у томе  што је она  покушала да заштити своју независнот и своја права као што су то Немци радили 1813... то је већ исувише !<...>

Оставитре ту суровост за нас Французе,ваше праве непријатеље!“

3. Ален – Фурнје , писац , ( 1886-1914 ).

Погинуо   22. септембра  1914. у бици под Верденом.

„Дух саможртвовања, света жеђ победе „ (Из писма  вереници од 22. августа  1914.)

4. Гијом Аполонер, песник (1880-1918)

„Као да смо се поново родили „

Јавио се у регрутни центар првог дана  мобилизације, али није био примљен пошто није имао француско држављанство .Касније су му ипак омогућили да оде на фронт. Рањен је у главу  од чега је лечен пола године. Због нарушеног здравља на фронту није  могао  преживети епидемију грипа 1918.

Одломак из „Малог аутомобила „:

„31. августа  1914 .  године /отпутовао сам  из Довила  око /поноћи / У невеликом  аутомобилу / Руверја ...

И када смо прошли после /поднева/ Фонтенбло /   ,Стигли смо у Париз /Где су већ разносили позиве за мобилиазцију/   . И схватли смо обојица    о чему се ради, мој пријатељ и ја./ Затим нас је невелики аутомобил  довезао  у Нову Епоху /Што нам је, премда смо ми већ одрасли, значило  да смо се поново родили.“

5. Луи-Фердинанад  Селин, писац (1894-1961)

„То је  јединствени, својеврсни доживљај који само ретки  могу  доживети„

Пошао је на фронт као добровољац,у време извидничког упада  у октобру 1914. био тешко рањен, и због  психичких траума које је преживео као и  због делимично парализоване руке био је демобилисан.

Из писма родитељима с почетка августа  1914.г.

„То је јединствени, својеврсни  доживљај који само ретки могу  доживети.Сваки човек се налази на свом положају, сви су самоуверени и спокојни,претерано узбуђење првих минута је  уступило  место смртној тишини,знаку изненадне  неочекиваности.

Што се мене тиче, испунићу свој дуг до краја,  ако се вољом судбине  не вратим , онда  будите уверени да сам  умро задовољан  и благодарећи вас од свег срца. „

6. Анатол Франс,писац, (1844-1924)

„Нисмо хтели рат.  Сад хоћемо победу.“

Прве  године рата био је његов велики  присталица,а већ 1915. г. објављује књигу „На славном путу“ у којој је скупио сву своју публицистику из претходне   године.

Кроз годину дана, 1916., Франс ће из основа променити своју позицију  према рату  и назвати  књигу „најсрамотнјим поступком „.

Из писма Густаву Ервеу из  1914.г.:

„Нисмо хтели рат. Сад хоћемо победу.Ми је желимо свом снагом.Желимо је  са свима  њеним плодовима“.

7. Анри Бергсон, философ (1859-1941)

„Борба с Немачком, то је борба цивилизације с варварством“

Године 1914. г. изабран је за члана Француске академије, а две године касније одлази у пропагандну мисију у Шпанију.Године 1917.  француски премијер  Аристид  Бриан  организује  Бергосону неофицијалну посету САД ради преговора о ступању САД у рат.

Из говора  одржаног 8. августа 1914. г.на Аакдемији моралних   и политичких наука чији је он  био пресдедник:

„Борба с Немачком, то је  борба цивилизације с варварством.<...>Проста научна дужност захтева од Академије да  констатује да суровост и цинзам Немачке  , њено презирање права и правде, означава дегардацију,повратак у дивљаштво „.

8. Фредерик Масон,историчар, (1847-1923)

„Вагнера не треба више изводити у Француској „

Истакнути истраживач Наполеонове епохе , за време Првог  светског рата  преобратио се у публицисту који је о актуелним ратним темама писао за новине L'Echo de Paris , Le Gaulois  и Excelzior.

Своје осврте Масон је издавао и у виду зборника, а за верме рата изашло их је четири.

Из чланака објавњеног  27. септембра  1914. у листу  L'Echo de Paris:

„Ништа што потиче од варвара,њихове књижевости,њихове музике, њиховог сликарства,њихове уметности,њихове културе,не може упрљати  нашу свест, наш ум и наше срце...

Поклонци уметности без отаџбине, ако им је  то по воњи, могу  поћи у Немачку да слушају Вагнера.

Вагнера  не треба више изводити у Француској.“

9. Морис Метерлинк  (франкофонски  - белгијски писац, (1862-1949).

„Бити звер, то је морално,то је добро !“

После објаљивања о почетку рата  прешао је из Француксе  у Белгују где је покушао да се пријави у бегијску националну гарду у коју није примљен пошто  је био престарео за војнички позив.

Писао је пропагандне чланке и држао предавања у Шпанији, Италији, Енглеској, САД, које је 1916. г.  објавио под насловом „Слом буре „.

Из писма Жерару Ариу од 10. августа 1914.

„Могу ли икако из Брисела  добити позив за  мобилизацију како бих могао пуцати још једном док не буде касно и док су Немци још увек у Белгији.

Звери не воле једо дрго, деру се ,нападају, угризају,ваде оче,   чупају гркљан. То чине чак  и у стајама, а да  не говоримо у џунглама.

Култура се уопште састоји у томе како то да се не ради, како умети владати собом и разумети,уважаавти, а у неким везама и волети једно друго.

Културе бивају разне ,и технике су ту различите,неко чпозива да се воле ближњи,неко пак да се пређе у нирвану, али сви су зато да  не буду звери.

Али наиђу момети кад се показује да је добро, правилно и прелепо бити звер.

Бити звер је морално, то је добро.

И ту су одједном све силе, сво искуство , све технике,знање и методе –се  то почиње да делује само да би се изразило зверство.

 То је наслада за сликаре, писце,глумце, новинаре,музичаре, философе ,  сви  се савијају пред изобиљем одушевљења.

 Каквом снагом се наливају речи,боје, звуци ,како је прекрасан свет !

Како је свеж сваки  дах,како је прелеп сваки покрет !

Ти чак и  улицом пролазш не просто тако, него да би  баш сада припретио непријатељу својим мислећим зубима.“

Бранко Ракочевић