КАФКА-90. ГОДИШЊИЦА СМРТИ

На данашњи дан , 3. јуна  1924. г. умро је Франц Кафка,један од најутицајних светских  писаца  XX  века , аутор чија је већина књига објавњена посмртно .

Његова књижевна дела  сва проникнута   апсурдом и  страхом  пред   спољним светом и вишим  ауторитетом   и ограниченостима  живота,прдстављају уникалну  појаву у светској књижевности , која побуђују у читаоцу  посебна расположења и приморавају га да размишља о  трагичности живота.

Франц Кафка  је рођен  3. јула 1883.г.у јевејској породици која је живела у  Јозефовом рејону , бившем јеврејском гету у Прагу ( Чешка је у то време била у саставу Аустроугарске).

Његов отац  Герман ( Гених ) потиче из  чешкојезичке јеврејске општине у Јужној Чешкој , од 1882. бавио се трговином галантерисјке робе.Његова мајка, Јулија  Кафка,рођена  Етл Леви, кћерка  пивара,давала је  предност  немачком језику, док је сам  Франц писао на немачком иако је  добро  знао и чешки. Служио се и француским језиком и међу четири  његова „одабрана „ светска писца  био је и Гистав Флобер, поред остале тројице:Франца Грилпарцера, Фјодора Достојевског и Хенриха фон Клајста.

Иако је био Јевреј, Кафка није  знао  идиш ,а почео је да се иентерсује за културу источнојеврејског народа   тек кад му је било двадесет година и то под утиском јеврејских позоришних  трупа које су гостовале у Прагу, док је инетрес за изуачавање иврита почео да испољава тек при крају  живота.

Кафка је био најстарије дете у породици-имао је два млађа брата  и три сестре. Оба брата су у умрла пре него су навршила по две године, кад је  сам Кафка   имао мање од шест година.Сестре су му се звале Ели,Вали и Отли и све три  су  уморене у концентрационим логорима у Пољској   за веме Другог светског рата.

У време између 1889. и 1893. г. Кафка је похађао  основну школу, а затим гимназију коју је завршио 1901.г.положивши испит зрелости.

 На првом месту му је увек била књижевност

 Пошто је заршио права на Карловом универзитету у Прагу , докторирао је код професора  Алфреда Вебера , а затим ступио у службу у Осигуравајућем заводу у којему је обављао ниже дужности и ту остао док се није разболео и био приунуђен да се  превремено пензионше 1922.г.

Служба му је била другостепена  и оптерећујућа дужност : у дневницима и писмима признао је да мрзи свог начелника, колеге и  клијенте.

На првом месту му је увек била књижевност „која је оправдавала цело његово постојање  „.

Аскетизам, несамопоуздање, самоосуђивање и болесни страх од  околног света-све те  пишчеве особине  су добро документоване у његовим  писмима  и  дневницима, а особито у „Писму оцу „ значајној „ интроспекцији о односима између оца и   сина. „

Због раскида са родитељима  Кафка  је био принуђен да води врло скроман начин живота и да често мења  места пребивалишта, што је утицало и на његов однос према самом Прагу и његовим житељима.

Целог живота боловао од више болести

Целог живота је боловао и то од више болести: поред туберкулозе ,мучили су  га затвор, несаница, гнојни чиреви,имепотенција и друга обољења.

 Покушавао је да се свим тим  болестима  супростави природним путем:вегетеријанском дијетом, свакодневним упражњавањем гимнастичких вежби и испијањем великих количина некуваног  крављег млека.

Још као ученик активно је учествовао у раду  литерарних и друштевних органзација и припремању позоришних представа. У томе су га подржавали његви блиски другови међу којима и Макс Брод, који му  је најчешће  био ослонац у свему осим у његовом сопственом страху да не буде одбачен од  других, како физички тако и духовно.

Кафка  је остављо утисак својим невеликим растом, строгом фигуром,спокојним  и непоколебљивим држањем и понашањем, својом памећу и необично развијеним смислом за хумор.

Кафкин однос према свом деспотском оцу  представља важан елемант његовог књижевног стваралаштва који се испољава и као неспобност  писца да заснује успешан породични живот.

Неспособан да заснује брачни живот

У периоду од 1912. до 1917. имао је девојку из Берлина  по имену Фелиција Бауер,са којом је два пута био верен и оба пута раскинуо веридбу.

Комуницирајући с њом углавмом преко писама, Кафка је створио њен лик који није сасвим одговварао ставрном.Они су  у суштини   били толико два различита бића што се јасно види и из њихове преписке.

Друга   Кафкина  вереница  је била Јулија Вохрицек, али је  такође ускоро и с њом  раскинуо веридбу. Године 1920.  ступио је у љубавни однос са Миленом Јеснеском,удатом  Чехињом, новинарком , књижевнцом и преводитељком његових  књига, да би три године касније ( 1923.)  са 19.годишњом  Дором Димант  на неколико месеци  прешао у Берлин  с надом да ће се ослободити од утицаја породице и скоцентрисати се  на стваралаштво, после чега се опет враћа у Праг.

Здравље му се за то време погоршало, и 3. јуна 1923. Кафка умире у једном  санаторијуму близу Беча, највероватније од исцрпљености пошто због болова у грлу није могао узимати храну, а у то време унутрашња терапија није била  развијена како би  могао бити храњен  вештачким путем.

Кафкини посмртни  остаци су превезени у Праг где је  и сахрањен  у породичној  гробници на јеврејском гробљу у рејону Страшњице.

За живота је Кафка објавио  само неколико кратких прича  које  чине сасвим незнатан део  његових радова,и уопште његово стваралашто није првлачило никакву пажњу све док му нису штампани романи.

Пред смрт  је поручио свом пријатељу и књижевном душебрижнику Максу Броду да без изузетка спали све његове рукописе  осим можда неколико примерака које може задржати за себе , али да их не издаје поново.

Његова љубљена  Дора Димант је  спалила већину рукописа којима је располагала (  не  и све ) , али Макс Брод није испунио последњу жељу свог пријатеља и почело је ускор да објављује већину  дела која су одмах  привукла  пажњу  критике и читалаца.

Сва његова дела изузев неколико писама на чешком Милени Јесенској  ,написана су на немачком језику.