BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Светлости и сенке међународних мировњака

Светлости и сенке међународних мировњака
01.06.2014. год.


29. маја обележава се Међународни дан УН мировњака (International Day of United Nations Peacekeepers). На данашњи дан 1948. године, прва мировна мисија УН је почела да надгледа прекид ватре између Израела и арапских група. Данас, мировне операције су постале саставни део међународне свакодневнице са свим својим плусевима и минусима.

Тренутно, у контингентима "плавих шлемова" УН служе представници више од стотину земаља. Око трећине од њих отпада на замље јужноазијског региона - Пакистан, Индија и Бангладеш. То је повезано са њиховом историјском адаптацијом извођења војних операција у најтежим географским условима. Што се тиче руске војске, они су веома тражени у најопаснијим конфликтним регионима са комплексном међуетничком и међудржавном динамиком - посебно, на Кавказу, Балкану и Африци. У Јужној Осетији, 2008. године руски мировњаци су били суочени са правом оружаном агресијом од стране грузијске војске, подсетио је за "Глас Русије" главни уредник листа "Народна одбрана" Игор Коротченко:

- Мировне мисије су увек компликоване, јер се мировњаци користе у посебно тешким зонама сукоба. Где год имају одговарајући мандат, руски миротворци ефикасно обављају своје задатке. Ово признају сви, укључујући и стране војне контингенте.

Међутим, сложена ситуација у конфликтним подручјима - то је само једна од претњи са којима се суочавају мировњаци. Много опаснији је негативни утицај "спољног фактора" - када неке снаге користе конфликте за остварење свог интереса. Овај проблем је тесно повезан са тзв. "хуманитарним интервенцијама". Како је с правом указао британски истраживач у области међународних односа, професор Центра за проучавање демократије на Универзитету Вестминстер Ајдан Хехир, „хуманитарне интервенције“, упркос својим позитивним аспектима, постале су једне од кључних узрока спорова и противречности у савременим међународним односима. Оне, према његовим речима, стављају по сумњу "одговорност и дужност свих главних међународних актера". Спекулативни позиви на хуманитарне интервенције, сигуран је британски стручњак, подривају саму основу међународног система у таквим областима као што су људска права, суверенитет, међународно право и функцију УН као извора међународног права. Механизам "хуманитарне интервенције" експлицитно није прописан основним документом УН, и стога се веома широко тумачити.

Такође, треба имати у виду "укорењеност" мировних операција под заставом УН у општем систему сличних активности других организација - као што су ОЕБС, Европска унија и НАТО. У неким регионима - пре свега на Балкану - може се пратити континуитет мировних операција под окриљем разних организација. На Косову је 1998. године, све почело са Верификационом мисијом ОЕБС-а. Након НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, у Приштини се распоредила Мисија УН за привремену управу. Затим, на питању статуса Косова у име светске заједнице радио је бивши фински председник Марти Ахтисари, за шта је на крају добио и Нобелову награду за мир 2008. године. Већ 2009. године, кључне полуге у региону прешле су у руке цивилно-полицијске мисије Европске уније ЕУЛЕКС. Промене међународних мисија нису користиле стабилности и владавини закона, јер је већина кључних особа процеса спроводила своје геополитичке циљеве. Није случајно, круном сличне мировне акције може се сматрати кандидовање ове године за Нобелову награду за мир бившег лидера сепаратистичке "Ослободилачке војске Косова" Хашима Тачија, подсетила је експерт Центра за проучавање савремених балканских криза Института за словенске студије Ана Филимонова:

- У том контексту, фигура Ахтисарија је представљала, пре свега, идеолошко покриће процеса. Док је фигура Тачија - буквално награда за најгоре злочине. Постоје докази да је у трговини људским органима на Косову директно умешан управо Хашим Тачи и његови најближи другови, који се данас налазе у власти на Косову. Али у тој истрази нису направљени чак ни први прави кораци.

Тренутно је у току у свету 15 мировних операција под заставом УН. Они укључују више од 90.000 војника, полицајаца и војних посматрача. Најмногољудније су мисије у суданској провинцији Дарфур и у Демократској Републици Конго (око 25.000 чланова). Укупни расходи у буџету Уједињених нација за ову сврху чине више од 7 милијарди долара. Остаје да се надамо да ове године у УН неће бити неопходно повећање буџета за нове мисије.

Петар Искендеров,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: Flickr.com/in the bag solutions /cc-by/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Кијев би се обавезао на неутрални статус и добио међународне безбедносне гаранције, према нацрту споразума


Москви је доста непријатељског става Европе, изјавио је Дмитриј Песков

Саветници бившег америчког председника разматрају казне за нације које желе да тргују националним валутама, пренео је лист


Амерички државни секретар Антони Блинкен данас се, у оквиру посете Кини, састао са министром спољних послова Ванг Јијем и кинеским председником Си Ђинпингом. Једна од тачака дневног реда била...

Снаге Кијева су „надмашене“ од стране Русије због пада западне помоћи, изјавио је шеф војног блока предвођеног САД


Вашингтон шири глобални хаос у своју корист, тврди руски министар одбране


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА