ДАВОР АРСИЋ : ИЗАЗОВИ И ПРЕТЊЕ ГЛОБАЛНОГ ТЕРОРИЗМА

Самоубилачки тероризам, глобална претња свету!

Квалитативно другачији, много смртоноснији, натприродни, сматра се да овај вид савременог тероризма не може бити заустављен од стране безбедоносних служби. Једна од психичких основа због које се ствара жеља за извршење самоубилачког напада је добијање статуса Шехида, погинути у светом рату, титула која се даје после смрти терористе који је испунио религијске заповести. Добијањем овог статуса дају се новчане награде блиској породици извршиоца, као и побољшање социјалног и друственог статуса. У последњих двадесетак година наглашава се феномен свесног жртвовања сопственог живота, због постизања неких политичких, идеолошких, религиозних и макроекономских циљева. Овај феномен који представља глобалну претњу назива се самоубилачким тероризмом.

Самоубилачки напади не представљају феномен данашњег доба, свакако, напоменућу да су садашњи методи напада далеко деструктивнији, са јаком организационом кохезијом унутар терористичких групација, са савременом технологијом. Сам акт се јавља раније у историји. Још у првом веку наше ере су документоване самоубице које су припадале Јеврејској секти Зилоти и Шикари, који су нападали римске окупаторе на Јудеју. У 11. и 13. веку исламски Асасини, активни на територији данашњег Ирана и Сирије, убијали су своје мете изблиза, са малим шансама за бегство. У 18. веку терористичке групе извршавале су самоубилачке нападе против колонијалних владара у Индији, Индонезији и Филипинима. Самоубилачки напади иницирани од јапанских камиказа, били су успешни једино са сигурном смрћу нападача. Камиказе су били успешне у вршењу терористичких напада, што је довело да јапанци развију Шинио, моторни чамац са експлозивом на кљуну, који је потапао бродове. Фикури или човечја мина, где су пливачи роњењем носили експлозиве испод бродова. Никаку или човечја противтенковска мина.

У Иранско-ирачком рату од 1980. – 1988. године са намером да компензира сопствену војну инфериорност у односу на Ирак, Иран мобилизује хиљаду Иранаца из редова Басиди и елитни Пасардани, који су добровољно жртвовали своје животе против Ирачких трупа. Исто је важило и за Иранску децу, која су ходала низ пољане, пуне мина, како би прочистили пут војним трупама. Бомбашка активност Тамилских тигрова, према броју изведених самоубилачких акција, у последњих петнаесетак година је преко њихове јединице Црни Пантери, који укључују и жене и мушкарце. Чланови ове организације показују спремност да погину, у ситуацији када су окружени безбедоносним снагама. Дижу се у ваздух, или гутају капсуле са цијанидом (коју сваки члан носи око врата) уместо да ризикују да буду ухваћени и изложени испитивањима од стране безбедоносних служби. У задњих двадесет пет година они су извршили две трећине свих самоубилачких напада у свету. Данас у свету постоје десетак терористичких група које имају способност и капацитете за извршење оваквих акција. Међу најпознатијим терористичким групама је Ал Каида, која тежи ка обједињењу свих исламских терористичких органзиација.

Квантитативна анализа показује да је број класичних терористичких акција преполовљен, за разлику од самоубилачког тероризма који се у последњој декади повећао за застрашујућих 50 напада годишње. Овај параметер показује да се терористичке групе све више усмеравају ка самоубилачком тероризму. Мотивација самоубице је са различитом идеологијом, неки од њих су политички мотивисани, неки се темеље на религиској индоктринираности , националним мотивима, исто тако базирају се и на побољшање социјалног и економског статуса. Терористичке групе не могу програмирати све своје чланове за бомбаше самоубице, него се врши селекција кроз препознавање оних лица која имају самоубилачки потенцијал, генетски предодређена лица, која имају нагон ка вршењу оваквих напада. Након тога, врши се индоктринација, како би се подстакли ка самоубилачкој склоности. Сматра се да ово лице, бомбаш самоубица, има посебан ментални склоп. Свака акција самоубилачког тероризма се уредно планира, пролази се кроз више фаза и прецизно се увежбава. Ово лице мора проћи кроз неколико обука, да би био спреман за извршење акције. Углавном, праве видео снимак за успомену, а одређен број њих који немају породице, поклањају своје богатство и имовину другима. Постоје неки индикатори који показују да постоје сумњива лица која могу показивати нервозу: не реагују на комуникацију (тупи поглед), може се осетити неуобичајан мирис воде (на траву или цвеће) са циљем да миришу боље када одлазе у рај, енергични су и пробијају се кроз масу народа да дођу до циљева. Може се забележити лице како се моли пре извршења напада, и делује као да прича сам са собом. Значајни индикатор у оваквим ситуацијама је то да бомбаш самоубица шири руке да омогући квалитетно распрснуће и ефекат. Могу се видети сумњива возила, паркирана дуже време на истом месту. Обучени су у дужу и ширу одећу са циљем да могу сакрити направе. Веома битан елемент је то што терориста има “тунелску визију” и креће се према циљу. Спреман је проћи кроз сваку ситуацију како би дошао до свог циља. Углавном, држе руке у џеповима да се не би виделе жице од експлозивне направе. Неки од њих носе кратку косу или скроз ошишану, са дужом брадом. Сумњива возила, без таблица, паркирана на местима где је забрањено паркирање или са различитим предњим и задњим таблицама. Могу се видети таква возила без таблица, која су углавном прљава са видно спуштеним задњим делом где носе товар. Тренутна смрт је награда, а предаја полицији значи пораз и срам. За такве терористе нема враћања назад у околину где су живели.

Самоубилачки тероризам, у једном периоду имаће доминантну улогу у извршењу терористичхких напада, и сигурно ће бити у порасту. Политичка нестабилност на Блиском истоку наводи на закључак да ће ове територије бити зоне са високим ризиком од самоубилачких напада. Тероризам можемо спречавати са развијеном кооперативном безбедношћу, са ангажовањем свих ресурса једног демократског друштва. Борба против самоубилачког тероризма је комплексна, сложена, јер овај вид тероризма представља глобалну претњу и сви ми можемо помоћи у борби.

Давор Арсић

Мастер Факултета безбедности