Бакуњин-наш савременик

Пре 200 година, 30.маја 1814.у Тверској губернији у племићкој породици са више деце  рођен је један од будућих патријарха  светског анархизма-Михаил Александрович Бакуњин.

Шта ми данас знамо о Бакуњину?

Практично ништа . У  некадашњим уџбеницима  марксизма био му  посвећен  цео пасус у контексту Марксовог оспоравања доктрине анархизма , а  старији тв гледаоци су га могли видети у  више пута репризираној , иначе веома успелој нашој  серији  о Светозару Марковићу, снимљеној 1980. по сценарију Момчила Миланкова, у режији Едурада Галића, са Љубом Тадићем у улози Бакуњина. 

Његово сложено, дубоко, и по својој суштини хуманистичко учење  олако    је  трансформирано    у паролу „анархија-мати поретка“ коју су  оживотворили  пијани и   разуздани маховци ,припадници  тзв Устаничке  армије Украјине  1919. г.,коју је предводио  Махно Виктор Белаш, а која је „оперсила“ под геслом  „ ни  робови, ни господа“.

Суштина Бакуњинових идеја је сложена и занимљива

Међутим, суштина Бакуњинових  философских идеја  у великој мери је сложенија и занимљивија.

Оно против чега  је  устајао његов  бунтовнички дух  и разум,није ни до  сада минуло. Добијајући нове форме и  наоружано  новим, изоштренијим  методама       господарења над   личношћу,народима и целим регионима света ,зло  против кога је у борбу позивао Михаил Бакуњин,  и дан данас је врло жилаво.

Невоље због  памети

Прошавши пут од  питомца Петербуршког  артиљеријског  училишта до  трупног официра, Мхалилу Александровичу је  служба  досадила .Маштао је да напусти војну службу и  да се сав  посвети  ономе што воли и чиме је преокупиран-научној  делатности.

Године 1835. након што  се разболео,напушта војну службу , настањује се најпре у Петербургу, а затим у Москви , сав се посвећује  изучавању философских наука.

Још једном се показало да  философија  може бити опасна ствар

Али, као што се још једном показало ,филосфија  може бити  опасна ствар, како  унутрашња, тако и спољна.

Унутрашња –зато што захтева од човека да проникне у суштину ствари,узносећи га на виши ниво од оног на којему га  је оставила иделологија, пропаганда и политика владајућег  државног устројства.Она даје могућности  да се увиде пороци и недостаци тог устројства.То је тешко бреме и није свако у стању да га понесе и  поднесе , те „ невоље због памети „ у чистом виду.

Из  те унутрашње опасности проистиче  и спољашње .Жеља да се  свет измени на боље,неминово рађа у мислиоцу  идеје , а затим и практично деловање  за избављење човека  и човечанства  од оних мука и страдања које му наноси  владајуће  устројство света .

 Прешао пут од помирења са стврношћу до побуне протв ње

Све се то у пуној мери односи и на Михалила Бакуњина који је прошао идејно- филосфски пут  од помирења са  стварношћу  која га окружава  до  побуне против ње.

„ Помирење са  стварношћу у свим односима и свим сферама живота –то је велики задатак нашег времена „прокламовао је он  1838. на страницма „Московског  прегеда „, часописа који је уређивао Бјелински.

Кроз две година  напушта  Русију,  најпре  да изучава немачку философију, али ће  остати у Немачкој целог живота.

Русија је у то време преживљавала своје тешке тренутке.Управљачки хаос и корупција у врху државе довели су  до пораза у Кримском рату 1856., а по једној верзији годину дана раније чак и до самоубиства  цара Николајa  I који се сматрао одговрним за стање у имеприји  и који је схватио да  није у стању ништа да  исправи чак ни он, самодржац, а камо ли која друга инстанца  власти.

Покушаји да се измени ситуација благдарећи срећно започетим реформама  Алексндрда  II које су уследиле 60- 70 -их година , нису довеле до значајног  побољшања стања  и политичких прилика у земљи .Посебно, нерешавање  питања власништва над  земљом после укидања кметовског ропства , затим као и пре ужасавајући услови  рада и живота  радника по градовима ,корупција и преступи у војсци, и моге друге  неправилности  и неправде режима, подстицали су револуционарно расположење у земљи.

Не баш друг

Бакуњин је на свој начин гледао на те процесе и осмишљавао их у својим огледима.

Још 1862. г. у  брошури „Народно дело.Романов,Пугачов, или Пестел „он је писао да уколико би Александр II био „земски цар „ , сазвао „земски сабор „ опирући се при том на народне захтеве   не гушећи  силом  историјски одабрани економски и политички   народни идеал , онда би сви напредни руски људи и цео руски народ пошли за њим  дајући му предност и над Пугачовом, и над Пестелом.

 Али цар тим путем није пошао.

Као што то нису учинили ни син му Александр III  ни унук Николај   II .И као резулт тога руски народ  је   дао предност над њима „Пестелу и Пугачову „ у лицу бољшевика.

Велики противник диктатуре пролетаријата

Без обзира на то што је Бакуњин био близак с Марксом и другим истакнутим социјалистима, он је био противник диктатуре пролетаијата, уосталом као против било које друге диктатуре.

Прародитељ анархиста је упозоравао:

„Ако узмете најватренијег  револуционара и дате му власт,он ће кроз  само годину дана бити  гори и од самог цара.“

Нешто слично сада гледамо у Украјини –очевидни преображај  мајданских бораца  у корупцију огрезле крваве диктаторе  који притискају све који се не уклапају  у њихову слику света какав би требало да изгледа.У томе су они далеко превазишли режим Јануковича против кога су се борили.

 Савез руских слободних општина

 Од романтичне утопије  је врло далека и Бакуњинова  теорија о рушењу  суровог  царског режима и  стварање  друштва по принципу    формирања  савеза слободних   руских општина.Руска демократија општина и њихов економски модел има  сасвим реалне и дубоке корене  .При томе треба истаћи да у Бакуњиновој теорији општинске демократије није

 било  елемената либерално- буржоаске демокртаије  Запада коју је одлично познавао и у којој није  видео будућност.

Ослањајући се на ту критичку анализу и негирајући да у њој има ишта позитивно  за развој личности човека  како у монархији, тако и у  либерално-буржоаској демократији,он је разрадио другачију концепцију друштва  у  поређењу са концепцијом  западних представника анархизма , један модел  будућег анархистичког  друштва  саграђеног на    идејама федерализма,солидарности и колективизма.

Може се десити да неке од тих идеја видимо ускоро оваплоћене у политички живот   самопроглашених република на Југо-Истоку Украјине.

Нека јаче гране бура

Као никад  досад, данас актуелно звуче и одјекују  Бакуњинови позиви на буну.

По његовом схватању побуна  није сасвим ни погром ни рушење.

Побуна по Бакуњину је захтев за проширење аутономије човека у друштву и то у име усавршавања човека.Кад друштво злоставља  и поробљава личност  кварећи је,тада побуна против друштва  у којему он живи постаје неопходна  као услов његовог духовног самопстанка, сматрао је Бакуњин.

Актуелна побуна против наметнуте глобализације, највишег облика  насиља и диктата

Данас  је свету потребна управо таква побуна. Борба против  наметнуте му  глобализације ,  рушилачке у сваком  погледу.

 Јер глобализација не руши само границе државе ,екномске, тржишне,укидајући њен  врендосни-суверенитет и простор,  него  урушава и личносно-самобитне границе човека , лишавајући га  до краја и његовог спољњег и унутрашњег света.А то представља највиши облик  насиља и диктата.

Судећи по свему, таква побуна неумитно сазрева.

Крис Хеџес, добитник Пулицерове награде, у својој колумни“Прети ли нам револуција“ објављеној у америчком часопису  AlterNet  пише:

„Американци су коначно схватили да глобалистички капитализам представља смртоносну обману. Народно гађење према владајућој елити постало је свеопште...Сад можемо са увереношћу казати да се народни устанак приближава .“

Тај   крајње интерсантан чланак о томе због чега  мора да се побуни најситије  ,и ,како се сматра, најзадовољније друштво на свету, Хоџес је публиковао у децембру прошле године, а 18.маја ове године , одржан је у САД први од  више планираних митинга  у оквиру стартне акције „Америчког пролећа“.

Тамошњи  политичари и стратези су  се очигледно   ,  користећи бунт  као оруђе за  промоцију својих корпоративних интереса,   уплашили  да се он може окренути обратно и  усмерити против  њих угрожавајући им интересе на њиховој сопстевној територији.

Деловањем процеса глобализације ,људи су се већ увелико претворили у   безличне утваре , наданационалне произвде човечјег ресурса. 

На што је  на свој начин  указивао и упозоравао Миахил Бакуњин, патријарх светског анархизма, на чију   двестоту  годишњицу   рођења подсећамо овим текстом.