Kако се заиста изборити са сивом економијом?

У чему греше Одбор за финансије скупштине Србије и Фискални савет поводом предлога за сузбијање рада у сивој зони?

Јавност је у прилици да присуствујерасправи између Министарства финансија и Одбора за финансије Скупштине Србије са једне стране и Фискалног савета са друге стране поводом Нацрта закона о изменама и допунама закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.Нацрт предложених измена прописује ослобађање послодаваца од обавезе уплата дела пореза и доприноса на зараде од65% до 75%за новозапослене раднике у периоду оддве године. Идеја законодавца је да поменуте олакшице за новозапослене раднике стимулишу легализовање постојећих радника који раде у сивој зони.

Фискални савет поводом овога указује да „није реалистично да ће предложене пореске олакшице саме по себи довести до осетнијег преласка радника из сиве зоне у легалне токове, нити до осетнијег повећања стопе запослености.Они наводе је висока стопа незапослености у Србији структурне природе и захтева адекватне мере структурних реформи попут унапређења радног законодавства, побошљања услова пословања и повећања конкурентности домаће привреде. Шта можемо рећи поводом ове дискусије.Сматрамо да су обе странесамо делимично у праву поводом својих ставова а да обе стране суштински греше у приступу проблему.

Гледајући спорни предлог као потпуно изоловану меру Покрет Двери сматра да је идеја у суштини добра. Нешто слично је Покрет Двери предложио у одговорима на анкету организације „НАЛЕД“ која је требала да организује јавни округли сто о приоритетима за покретање домаће економије на који никада нисмо позвани иако смо били једни од ретких изборних листа који су уопште послали све одговоре на постављена питања.

На питање„На који начин ћете формулисати подстицајне мере за прелазак из нелегалног у легално пословање и шта очекујете да ће бити први резлутат“ одговорили смо да би било потребно да се дефинишу неколико повољнијих стопа пореза и доприноса од постојећих уколико предузећа пријаве раднике,тј. преведу ихиз нелегалног у легални статус.Свако предузеће би могло одабрати неку од тих повољнијих стопа искључиво за нове раднике које желе да званично пријаве. Оно што је разлика у односу на предлог Одбора за финансије је да би морао постојати додатни услов да укупни износ по основу пореза и доприноса које то предузеће плаћа држави за одговарајући проценат буде веће у суми него што је то било пре примене ове мере. Сматрамо да је ова мера била неопходна како би се спречиле манипулације у пријављивању и одјављивању радника као и да би држава имала нето позитиван ефекат кроздодатни прилив у буџет. Наш предлог је обухватао период од три године када би се уз примену осталих мера створили услови за ново редефинисање и смањивање пореза и доприноса. Напомињемо да је конкретно ова идеја била иизношена од стране појединих угледнихекономиста па је покрет Двери ту меруприхватио и делом прилагодио свом приступу.

Са друге стране покрет Двери сматра да ова мера сама по себи неће бити довољна за озбиљнији прелазак радника из сиве зоне у легалне токове и да су потребне додатне мере како то тврди Фискални савет.Међутим, Фискални савет сматра да су те мере у домену структурних реформи попут унапређења радног законодавства, побољшања услова пословања и повећања конкурентности привреде.

Покрет Двери сматра да су додатне мере које је предложио Фискални савет важне али да је њихова важност од секундарног значаја. Поменуте мере су веома сличне приоритетима које је организације НАЛЕД у поменутој анкети навела као најприоритетније.

Поновићемо овом приликом наш ставизнет у одговорима на питање из анкете „које конкретне мере планирате да предузмете у погледу борбе против сиве економије?“,

„Покрет Двери сматра да је од примарне важности потребно напустити погубни, наметнути неолиберално-колонијалног економски систем. Либерализацијом трговине, прецењеним курсом, погубном приватизацијом и другим погубним мерама у последњих 14 година обесмишена је домаћа производња а велики број фабрика и радних места је угашен. Форсирају се страни инвеститори и тајкунски систем. Макроекономска политика се и даље своди на форсирање увоза, рестриктивну монетарну и рестриктивну фискалну политику санеиздрживим фискалним и парафискалним наметима.

Зато покрет Двери сматра да је сива економија последица постојеће погубне макроекономске политике и да се зато требарадикалнио другачијим макроекономским мерама, доношењем и спровођењем плана за реиндустријализацију покренути привреда Србије. То мора бити пакет мера који ће кроз експанзивну монетарну политику НБС са повољним каматним стопама које су у функцији развоја привреде омогућити финансирање изградње инфраструктуре и изградњу и обнову производних погона за форсирање субституције увоза. Треба применити и друге мере попутзаштите домаће производње као што су враћање царина. Сматрамо да би се напуштањем европских интеграција и спровођењем евроазијских интеграција отвориле бројне погодности за обнову домаће индустрије и повећање извоза. На тај начин би се повећањем БДП-а временом значајно повећали порески приходи. Субституцијом увозаби се додатно повећали приходи у буџетујер би се сада приходи од пореза и доприноса на плате радника у производњи преусмеравали у наш буџет уместо како је то до сада било прекомерном куповином увезене робе у буџете других земаља одакле смо ту робу увозили. На основу повећаних прихода у буџетуби се временом могла релаксирати рестриктивна фискална политика, смањили поједини фискални и укинути бројни парафискални намети и сл. Тако би се створили суштински услови за смањивање сиве економије.

То не искључује примену других,мера против сиве економије. Бекство значајног броја предузећа у сиву економијупостојећим условима је изнуђен потез ради преживљавања али постоји не мали број предузећа који би вероватно и у повољнијим условима наставио са праксом избегавања плаћања обавеза према радницима и држави. „
Додатне ставове Покрета Дверио овим и другим питањима можете погледати у одговоримана анкету организације НАЛЕД.