Војни аспект зближавања Русије и Кине

Посета Владимира Путина Кини углавном је привукла пажњу са економског аспекта – потписан је читав низ споразума који отварају нову етапу у економској сарадњи наших земаља (то је заиста стратешки важан споразум, који обезбеђује нашу сарадњу на деценије унапред). Међутим, у сенци уговора о гасу остао је не мање важан аспект зближавања Русије и Кине. А тај аспект ће утицати на целокупну светску политику ништа мање од економског аспекта руско-кинеских односа.
 

Посета руског Председника организована је уочи трећих по реду заједничких широких војно-морских вежби “Поморска сарадња 2014”. Њихова активна фаза протиче од 22-25. маја. Међутим, да би се нагласила вишестрана природа руско-кинеске сарадње, Владимир Путин и Председник НРК Кси Ђинпинг су овим вежбама дали формални старт. На језику светске (а посебно источне) дипломатије, такав корак недвосмислено алудира на заједничке интересе Русије и Кине у области регионалне и светске безбедности.
 

Напомињемо да су још прве вежбе “Поморска сарадња 2013” постале непријатно изненађење за САД и Јапан - њиховог блиског војног сарадника у региону. Иако вежбе званично нису уперене ни против једне конкретне земље, задаци који су вршени током вежби не остављају сумњу кога Русија и Кина сматрају главним заједничким непријатељем. У свету нема тако много земаља које поред моћних поморских снага имају још и палубну авијацију. А током вежби практикована су заједничка дејства управо против таквог противника.
 

У овим маневрима, од стране Тихоокеанске флоте учествује Гардијска ракетна крстарица «Варяг», велики противподморнички брод «Адмирал Пантелеев», велики десантни брод «Адмирал Невельской», разарач «Быстрый», танкер «Илим» и реморкер «Калар». За управљање групацијом бродова двају земаља на војно-поморској базиУсун почео је са радом заједнички штаб. Практично већ неколико година у Кини делује контакт-група одговорна за заједничко деловање војно-поморских снага Русије и Кине. Она је створена како би руски војни бродови могли попунити залихе и обслуживати се у кинеским лукама и базама, подржавати везу и размењивати податке са снагама кинеске флоте. Тренутно седиште вежби налази се на њеној бази. Но, сада већ на задатку управљања уједињеном групацијом, у решавању борбене обуке мисије. То јест, у суштини се ради о не просто једнократним, мада редовним догађајима. Ради се о припреми управљачких структура оружаних снага за заједничка дејства, са погледом на дугорочну перспективу. Капетан I класе Сергеј Сињко је за време ових вежби у позицији заменика Начелника “Штаба обједињеног руковођења”.
 

О томе које укупне циљеве на мору и које заједнички интересе у свету имају Русија и Кина, нешто ћемо рећи одвојено.
 

У овом тренутку Русија и Кина су суочене са веома активним корацима САД и њених савезника, усмерених на спречавање раста Западу алтернативних центара економског и политичког утицаја.
 

У случају Русије – предузимају се покушаји дискредитације постепено ствараног позитивног лика наше земље. Ова слика се стварала услед фер погледа на међународне проблеме и заштиту традиционалних вредности у унутрашњој политици. У последње време управо је Русија нанела неколико рушилачких удара по темељима западне доминације у свету. Непоколебив и доследан став по питању Сирије натерао је цео свет да посумња у добре намере Запада на светској арени, у његову честитост, а што је најважније – и сумњу у свемоћ Запада и континуирани успех у његовим залагањима. Историја са Едвардом Сноуденом поколебала је мит о слободи западног друштва. Доследна заштита права традиционалне породице и брака изазвала је симпатије свих нормалних становника западних земаља који су се суочили са агресивним наметањем нетрадиционалног морала и начина живота од стране својих влада. И на крају, Олимпијада која је код нас одржана, показала је читавом свету да у Русији живе отворени и добронамерни људи којих се не треба плашити нити их учити како да “правилно живе”. Све ово је подровало саме темеље моралне супериорности Запада над остатком света, који су све до сада служили као оправдање за његово мешање у унутрашње ствари других земаља и друштава.
 

Позитиван имиџ Русије и активна позиција у међународним пословима утиче на нашу страну у интеграционим процесима, алтернативним западним и увлачи суседне и удаљене земље у нашу економску и политичку сферу привлачења. Ти напори Русије подривају систем глобалне доминације САД и Запада. За њих је животно важно да прекину овај процес путем економске и политичке изолације Русије. Међутим, то је немогуће учинити без рушења настале слике о лицу наше земље. А такође и почети активан војни притисак  (чак не примену, него претњу примене силе) није могуће без адекватног оправдања оваквих корака.
 

У својству инструмента дискредитације Русије сада служи вештачки загрејани и распиривани сукоб у бившој Украјини. САД и њени европски сателити веома цинично стављају акценат на чињеницу да Русија не може остати по страни од тог конфликта, који је испровоциран на територији која је вештачки отргнута од ње. Рачунало се на исхитрену и непромишљењу реакцију Русије. Међутим, у овом тренутку је цео информативни ток који је стварао слику Русије као агресивне земље која представља опасност по своје суседе -  иза себе оставио само пустош кад су у питању реалне чињенице. Практично сваки детаљ антируске пропаганде на Западу не може издржати ни критику, ни баналну проверу чињеница доступних чак и обичним лаицима. Пошто смо успели да избегнемо предвиђану реакцију, то ће у перспективи довести до исто таквог неуспеха информативно-пропагандне машинерије Запада какву су доживели и у Сиријском конфликту, који је гурнут у сенку услед бујице нових догађања.
 

Међутим, то не значи да ће Запад одустати од борбе и спокојно признати свој пораз. Ми смо се практично већ нашли у стању новог хладног рата – дуге и свеобухватне конфронтације са Западом. И у овом сукобу нама су неопходни савезници. Савезници не само информациони и не толико способни да се супротставе економској изолацији Русије. Пошто ће супротстављање бити свеобухватно – то ће и војна компонента имати све већи значај. И на војни притисак Запада ми морамо одговорити нашим војним притиском. И наши савезници морају имати не само свој сопствени војни потенцијал, него и доста мотивације за изградњу са нама заједничке војне безбедности. Овде, у зближавању са Кином, нас подстичу минималне билатералне несугласице и заједнички противник. Спољнополитички кораци Русије и Кине већ одавно носе усаглашени карактер. А да тражимо још тешњу војну сарадњу и нас и Кину терају објективне околности у виду нарастајућих напора Запада на задржавању развоја обе државе.

САД не предузимају против Кине тако отворене непријатељске кораке као против Русије. Међутим, ти кораци нису ништа мање непријатељски и ништа мање опасни. САД покушавају да дестабилизују ситуацију у оним земљама од којих зависи увоз сировина у Кину и које играју кључну улогу у спољној трговини Кине. Пре свега говоримо о Пакистану и Мјанмару. Сједињене Државе такође снажно подржавају опасност од оружаних сукоба у региону, на пример, стално провоцирајући Северну Кореју. САД ништа мање активно не подржавају и земље које имају територијалне спорове са Кином (Јапан, Вијетнам, Јужна Кореја). Американци одлично схватају да упадају у сферу животних интереса и стратешке безбедности Кине која је веома осетљива на поузданост својих трговачких путева. Ми смо детаљно писали о томе да САД веома озбиљно планирају могућност морске блокаде Кине (природно, оправдану некаквим војним конфликтом у региону). Због тога је Кини, исто као и нама, неопходан савезник који има значајан војни потенцијал. А Русије је поред тога способна да компензује блокаду Кине у другим правцима, постајући како поуздан испоручилац сировина, тако и поуздан транспортни коридор. Русија има могућност повезивања источне и западне хемисфере, како по сувом тако и по мору – уз помоћ Северног морског пута. И потписани руско-кинески споразум управо говори о том узајамно-стратешком интересу.
 

То што је активно заједничко узајамно дејство Русије и Кине почело са њиховим флотама, у војном смислу не представља никакву случајност. Кини је доста тешко да сама обезбеди безбедност морских транспортних путева. Русији је доста тешко да сама врши одговарајући војни притисак на САД у Тихом океану. Поред тога, нама је отежано да преносимо своју војну претњу ближе територији САД, пошто, за разлику од Американаца, ми немамо систем удаљених војних база. И овде нам је Кина пружила своју невидљиву, али непроцењиву дипломатску помоћ, због својих широких дипломатских веза у Јужној Америци.
 

Још прошле јесени, за време вежби руских стратешких нуклеарних снага, два ракетна бомбардера Ту-160, као и подморничке снаге Руске флоте стигли су у “пријатељску посету” небу и водама Мексичког залива. Притом је натакање горива и привремена база Ту-160 била у Венецуели и Никарагви. Узгред, Кина и Русија планирају изградњу у Никарагви објеката новог трансокеанског канала, који ће постати алтернатива Панамском. Биће то стратешка артерија за Кину, која ће захтевати обезбеђење безбедности и сталног присуства војно-поморских снага Кине, и уопште није случајно да је ових дана Сергеј Лавров најавио појаву тачака за материјално-техничко одржавање наше Војно-Морске Флоте (ВМФ) у земљама Јужне Америке. Ако САД сматрају да је могуће да јачају своје војно присуство на нашим границама, онда не треба да се чуде присуству наше војне силе поред својих граница. Пошто Русију стављају пред свршен чин новог Хладног рата, онда би требало да се сетимо речи Сергеја Горгијевича Горшкова, водећег командира Совјетске ВМФ, које је написао у свом капиталном делу “Поморска моћ државе”:
 

“Једини вид Оружаних Снага који је способан да активно подржава нашу политику у Хладном рату мирног времена – јесте флота”.

Аутор: Александар Горбенко