Нови систем учиниће нестанак авиона немогућим

Ускоро летове свих цивилних авиона ће непрекидно пратити посебан глобални систем. За његову израду и увођење изјаснила се Међународна организација цивилне авијације (ИКАО). Неопходност оваквог система показао је инцидент са малезијским Боингом, који је нестао 8. марта на путу из Куала-Лумпура у Пекинг.

Уз помоћ сателитске навигације може се утврдити где су украдена кола или чак где је отишао пас ако има специјалну огрлицу. Зато нестанак великог авиона у веку бурног развоја напредних видова везе чини се просто невероватним. Ипак чињеница је да за да месеца тајна његовог нестанка није откривена, а трагање се преместило у Индијски океан. Једини траг био је сигнал о раду мотора Боинга послат фирми-произвођачу Ролс-Ројс преко сателита. Сигнал су забележили када се авион налазио над средином Индијског океана, слепом зоном за радаре. То је показало да без орбиталног сегмента нови систем не може да се реализује.

Према замисли ИКАО, у овај систем ће ући на десетине како постојећих видова везе и преноса података, тако и најнапредније разраде које још нису пуштене у серијску производњу. Реч је о комплексном решењу, сматра главни уредник листа Узлет Андреј Фомин.

- Нешто је добро по једној карактеристици, нешто друго по другој. Зоне дејства радара у удаљеним регионима светског мора нису довољне. Сателити виде скоро свуда, али са мањом прецизношћу. Више пута говорило се о предаји података из авиона, АКАРС (Aircraft Communications Addressing and Reporting System, ACARS). Пошто је овај систем реализован, имало би смисла да се обим информација које он преноси прошири, да се ту укључе не само подаци о раду опреме у авиону, већ и координате авиона.

Саопштења АКАРС су долазила до извесног тренутка с несталог Боинга, али затим су пилоти ручно искључили ову службу. Занимљиво је да су тако поступили и отмичари авиона који су се упутили ка кулама-близанцима у Њујорку 2001. године. Зато је један од главних захтева ИКАО немогућност интервенисања човека у рад будућег система.

Коришћењу сателита за пријем података о авионима смета недостатак слободних канала. Код низа авиокомпанија путници могу у току лета да разговарају мобилним телефоном, захваљујући вези авиона са сателитом. Али овај канал је већ потпуно испуњен разговорима. Ипак, британски сателитски оператер Инмарсат нашо је излаз и предложио да авиони сваких 15 минута шаљу на његове сателите сигнал са својим координатама. То понавља идеју руских конструктора међународних система за тражење и спасавање бродова и авиона Коспас-Сарсат. Суштина идеје је у томе да хаваријски радиоодашиљач Коспас-Сарсат преноси на сателит не само број авиона или брода који доживљава несрећу, већ и његове координате, ради чега у одашиљач треба уградити навигациони пријемник. Најероватније овај принцип ће ући у глобални систем. Између осталог, зашто није прорадио одашиљач Коспас-Сарсат на злосрећном Боингу, и да ли је он уопште био тамо, не прецизира се.

На јесен ће бити познат списак конкретних техничких решења и рок реализације читавог пројекта. Цена комплета апаратуре за један авион неће премашити сто хиљада долара.


Борис Павлишчев,