Београдски ђаци не пуштају Србију у ЕУ

Ако би референдум о ступању у ЕУ требало спровести међу омладином управо сада, онда би Србија летела као "иверица преко Брисела".

А још београдска омладина зна где се налази седиште ЕУ, а многи сматрају да Хашки трибунал спада под компетенцију ове организације, у коју,  сматра трећина, ипак не би требало ући. Ово су неки од резултата анкете коју је спровела студентско удружење BEUM уз подршку невладиних организација и европских структура у Србији.

Резултати су нас изненадили, - говори координатор истраживања, подпредседник BEUM Ђорђе Ђорђевић. А за све постоји логично објашњење:

- Зато што је то генерација која је читав свој живот провела под европским интеграцијама и до сада су имали прилику да се сусретну углавном са негативним стварима.

То је главни разлог због чега је овај проценат овакав какав је: 38% београдских средњешколаца је против ступања у ЕУ и скоро исти проценат је неутралан по питању ЕУ. И преко медија су ишли ствари које су ученици перципирали негативно: рецимо, услови поводом Хашког суда. Такође, ученици повезују са интеграцијама у ЕУ финансијску ситуацију, која је, нажалост у нашој земљи лошија него што је била мало раније.

Добро, али са друге стране, руководство Србије константно говори у корист ЕУ. Испада да млади људи реагују по принципу „Ако добијеш папир на линије, ти ипак пиши укосо“?

- Ми сматрамо да има ту и једног и другог. Мислимо да је омладина, као што је увек и свуда, доста “анти” поводом свега оног што се зове “мејнстрим” и главна тема. А друга ствар јесте да је Србија за сада имала јако мало неких додатних бенефита од ЕУ или конкретно млади још увек нису имали.

Међу позитивним асоцијацијама које млади људи вежу за ЕУ, налази се на пример слобода путовања, иако Србија има са ЕУ безвизни режим. Са друге стране, 15% испитаника везује ЕУ са губитком културног идентитета. Појасните нам овај моменат...

- У то спада, евентуална, забрана Слава, празника, или, као што многи људи кажу да Срби неће моћи да пеку ракију… Међутим, по нашем мишљењу ти ставови нису засновани на неким аргументованим чињеницима, као што и неки од позитивних асоцијација. За 66% ученика главни извор информације су медији, а медији приказују или једну страну или другу страну и не показују шта је заправо ЕУ. Сматрамо да у школама треба више информисати о ЕУ, али потпуно статусно неутрално.

Анкете о односу србског друштва према Русији се много ређе спроводе. Можемо навести само ону коју је спровела „Нова србска политичка мисао“... Да ли би вама као социолозима, ово питање било интересантно?

У сваком случају наше удружење је веома отворено за све врсте предлога. Истраживање о ЕУ је спроведено зато што ми сматрамо да је Србија већ изабрала пут европских интеграција, већ су почели преговори. Међутим, мени се јако свиђа и идеја о истраживању поводом Евроазијске уније.

Тимур Блохин,