Европска унија бира парламентски Вавилон

Скоро 400 милиона европских бирача учествује у четвородневном изборном маратону за Европских парламент. Он ће се завршити 25. маја, када ће се и објавити имена 751. посланика европског парламентског Вавилона.

Обично се избори у европски парламент одржавају у лето. Али, ове године је одлучено да се одрже у пролеће, како би био што већи одзив бирача и како онда не би гледали у резултате избора као у „искривљено огледало“. Према свим прогнозама, десничарски и левичарски радикали ће знатно повећати своје присуство у парламенту.

Европска унија је ове изборе организовала са тешким синдромом кризе европског идентитета и губитком идеала европских интеграција. Десничарски и левичарски радикали од Лисабона до Варшаве и од Лондона до Рима говоре бирачима против европске бирократије, европских банака, европског проширења, европских имиграција, европског дуга и европског руководства у Бриселу.

Нико не говори да су Европљани у условима последњих невоља и кризе 2008. године изгубили разум и да су спремни да у парламент ЕУ доведу тоталне ултра свих боја. Али, према подацима последње предизборна европске анкете, коју је организовала група PollWatch, десничарски и левичарски радикали ће по броју посланика избити на треће место. То се још никада није догодило. Прво место (217 мандата) анкета прогнозира конзервативној фракцији Европске народне партије, а друго левици центра Социјалдемократској групи (201 мандат). Као барометар општеевропског незадовољства „одраслим“ партијама ЕУ избори ће изгледа били врло интересантни.

Европски бирачи су јако разочарани у све партије центра због финансијске и економске кризе, која је почела 2008. године и још није превазиђена, сматра експерт ИМЕМО РАН Јуриј Квашин:

- Те партије центра асоцирају људе на непопуларне неолибералне реформе економске реформе, смањење буџетских трошкова, с радикалним падом стандарда, у сваком случају у јужним државама ЕУ. У таквој ситуацији је велика тежња да се казне све партије центра.

Европа се већ истовремено нагиње и удесно и улево, и то, наравно, није случајно, већ на дуже стазе, сматра директор Центра за комплексна европска и међународна истраживања руске Високе економске школе Тимофеј Бордачов:

- Поларизација политичког живота Европе, јачање ултрадеснице и ултралевице – то је тенденција са прилично дугорочним карактером. Она није почела јуче, а трајаће јако дуго. То је због тога што традиционална европска елита, како је показала економска криза, није у стању да гарантује стабилност и благостање грађана ЕУ.

Национална истраживања показују да би главни представник десничарских радикала у Европском парламенту могао бити француски „Национални фронт“ начелу са Мари Ле Пен. И ако се око њега уједине националистичке партије, као што су британска UKIP, аустријска „Партија слободе“, немачки евроскептици из „Алтернативе за Немачку“, радикали Белгије, Холандије, Данске и др., онда ће они и направити „трећу десну снагу“ у Стразбуру.

А, шта се још могло очекивати када је Европа у последњих 40 година већ два пута мењала своју „идеолошку оријентацију“ и основе интеграције. Негде до 70-х година она се придржавала асимилационог модела и покушавала да европеизира све који су стизали у Стари свет. Није успело. Од почетка 1980-х почео је да се практикује мултикултурализам. Или шема паралелног постојања култура и традиција ради њиховог узајамног прожимања и обогаћивања. Али, муслимански блок имиграната није био заинтересован да излази из самоизолације. И у октобру 2010. године канцлер Немачке Ангела Меркел је скоро званично објавила да је мултикултурализам мртав. Председник ЕУ Мануел Барозо, који ускоро напушта то место, је ове године објавио „трагање за душом“ у Европи. Али, тешко да ће он успети да то уради до јесени, кад се у потпуности мења руководство ЕУ у Бриселу.

Највероватније скретање удесно у Стразбуру још увек није почетак свих невоља европске бирократије и правих газда Европске уније – Берлина и Париза. Овогодишњи избори су посебни. То су први избори после Лисабонског споразума – новог Устава ЕУ 2009. године. Он проширује ингеренције европског парламента и даје му право да именује или не именује председника Европске комисије – премијера ЕУ. На јесен са тог места одлази Португалац Барозо, кога скоро нико не воли. Европски посланици су већ на његово место предложили садашњег председника парламента, социјалисту Мартина Шулца, или бившег премијера Луксембурга и шефа Европске групе Жан Клода Јункера. Раније су кандидата за то најважније место бирали у поверењу Берлин и Париз.

Андреј Федјашин,