Русија и Кина коначно склопиле ”гасни брак”

Преговори између руског Гаспрома и Кинеске националне петрохемијске корпорације (CNPC) водили су се неколико година. И коначно у Шангају, у присуству руског председника Владимира Питина и председника Кине Си Ђинпинга потписан је ”гасни уговор века”.

Предедник руског Гаспрома Алексеј Милер одбио је да наведе цену руског гаса за Кину, позвавши се на комерцијалну тајну. Ипак саопштио је да ће Русија добити од уговора за гас 400 милијарди долара за 30 година. Полазећи од ових цифара, цена за хиљаду кубних метара за Кину износи око 350 долара.

Руски гас ће кренути у Кину 2018. године. Гаспром ће годишње испоручивати у Кину 38 милијарди кубних метара горива са могућношћу каснијег увећања до 60 милијарди кубних метара годишње. Ради порђења, укупан обим испорука руског гаса у све земље Европе ове године ће изнети нешто више од 160 милијарди кубних метара.

Потписавши споразум, Русија је обезбедила своју ”гасну позадину”. Украјина као главни транзитер руског гаса у Европу више пута се одлучивала на уцену, покушавајући да добије или попуст за гас, или политичке предности од стране Москве. До сада Нафтогаз Украјине није платио гасне испоруке за ову годину. Његов дуг на данашњи дан премашује 3,5 милијарде долара. Као политички инструмент притиска на Москву користи се транзитни положај Украјине и ЕУ.

Приликом склапања ”гасног брака” Москва и Пекинг су изашли један другоме у сусрет. Русија је предложила да се прогласи ”порески одмор”, тачније да се анулира порез на експлоатацију сировина за гасна налазишта која ће испоручивати гас по будућем уговору у Кину. А кинеска страна је изјавила спремност да замрзне увозне царине за гас из Русије.

Пошто Европу очигледно брине окрет Русије на Исток, премијер Русије Дмитриј Медведев у интервјуу агенцији Блумберг уверио је европљане да испоруке у Азију неће се вршити на рачун Европе. Ми смо преговарали са Пекингом већ низ година, и реч је о правој, стратешкој сарадњи, срачунатој на низ година, рекао је Дмитриј Медведев:

- Веома држимо до наших европских партнера. Тргујемо са њима већ деценијама. То је врло важно и вредно тржиште и ја желим да то сви схвате. Са друге стране, не можемо да испоручујемо наш гас само на европско тржиште. Имамо га довољно да испоручујемо на азијско тржиште које се најбрже развија у свету.

Дугоочекивани уговор са Пекингом је више него комерцијални споразум, сматра начелник аналитичког одељења инвестиционе компаниеј Церих Кепитал Менаџмент Николај Подљевских, то је споразум о формирању потпуно нове инфраструктуре за експлоатацију и транспорт гаса:

- Ради се о томе што су испоруке гаса у источном правцу везане за велике инвестиционе трошкове, огромна улагања у изградњу цевовода и пумпних станица и у освајање налазишта. Таква питања се прописују у уговору. То није само уговор за испоруку гаса, већ уговор са елементима инвестиционог учешћа Кине у разради налазишта и постављању цевовода.

Ништа мање важан договор за време преговора руског и кинеског руководиоца у Шангају није био ни договор о томе да ће Русија и Кина увећати обим директних обрачуна у националним валутама у узајамној трговини. То ће важити не само за трговину, већ и за инвестиције и кредитирање.

Кина у последњих неколико година свира прву виолину у напорима да истисне долар са позиције главне валуте за обрачунавање. Она одавно позива на то партнере БРИКС. Кина сматра да коришћење долара као светске валуте за обрачунавање плаћања енергената пружа САД превише неоснованих предности. Споразум Пекинга и Москве да се постепено прелази са нафтних долара на ”нафтне рубље” или ”нафтни јуан” могу овај процес значајно да убрзају. И то ће омогућити да се ојача и стабилизује курс националних валута.

Андреј Федјашин,