BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Кримска баштина Русије

Кримска баштина Русије
05.05.2014. год.


Комисија Друштвене коморе РФ за културу и даље курира систем заштите културне баштине на Криму. Почетком маја ће бити одржан други долазак њених представника на то полуострво.

Њихов је циљ да проуче стање историјско-културних споменика и њихових заштићених зона, односно, више од 10 хиљада објеката. За 23 године, током којих је Крим био део независне Украјине, у сфери очувања кримске баштине је дошло до промена, нажалост, не на боље.

У априлу током нашег првог доласка чланови Комисије за културу су посетили Симферопољ, Бахчисарај, Севастопољ, Балаклаву, Форос, прегледали историјско-културне споменике дуж јужне обале Крима. Скоро свуда је иста слика: у заштићеним зонама споменика су изграђени котеџи, њихове територије су смањене на минимум. Например, зона толико познатог архитектонског споменика, као што је Ливадијски дворац у Јалти, износи… један метар уз периметар ограде, те не обухвата Ливадијски парк. Према мишлењу председника Комисије за културу Павла Пожигајла, «ако се спроведе правна ревизија читаве ове територије са грађевинама, оне су за 90 одсто незаконите, зато ће бити право да нешто буде срушено». Постоје места, где су под хитно потребне одлучне акције. Као пример је Павел Пожигајло навео чувени од совјетског доба међународни дечији логор «Артек» близу Гурзуфа.

- Артек је у одличном стању. Нико није посегао на овај логор, ни за изградњу нечега близу. Међутим, на планини Ају-Даг, када се гледа из Артека планина Медвед, лево се види велико насеље, које се састоји од котеџа. Није добро да би изнад дечијих игралишта живели неки људи, није то право. А да не говоримо о погледима на природне лепоте…

У перспективи ће историјско-културни споменици Крима ући у јединствени државни регистар објеката културне баштине народа Руске Федерације. За сада су они тобоже ничији: Украјини не припадају – заштићени од стране Русије се још нису нашли. У вези са тиме је члан Друштвене коморе РФ Константин Михајлов огласио предлог Комисије за културу:

- Сматрамо да у наредно време мора да буде усвојен акт у име РФ, који би огласио да сва баштина Крима, сви споменици културе, археологије, историје, који су били под заштитом државе у стању за 18. март 2014. године, налазе се под заштитом законодавства РФ. Знамо да се такав акт припрема. Што брже он буде усвојен и објављен, то је боље. Морамо да што пре усвојимо ту правну заштиту баштине Крима и Севастопоља.

Као руским регионима Криму и Севастопољу предстоји да се подигну на нови степен економског развоја. Као што је познато, то може и да допринесе развоју и угрозе историјско-културне територије. Константин Михајлов скреће на то посебну пажњу.

- Свакако, све то мора да буде под заштитом при реализацији великих инвестиционих пројеката, које очекујемо, да не би изградња мостова, путева, нових хотелских комплекса или комплекса за одмор водила уништавању те баштине. Зато је неопходно не само створити историјско-културни базични план, већ га пружити грађевинцима и разрађивачима шема територијалног планирања да би се придржавали тог плана, свесни, где могу да граде ново, а где је то немогуће.

Предстојећи мајски обилазак Крима од стране чланова Комисије за културу, вероватно ће допунити списак предлога и препорука од стране Друштвене коморе РФ. Објекти прегледа ће овог пута бити градови Судак, Коктебел, Теодосија, Керч и Евпаторија.

Олга Бугрова,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: monuments-crimea.gov.ua/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...


Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист

Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер


Одбрана виталних  државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА