У Јалту ће се вратити филмски форум

Полуострво Крим поново постаје привлачно за стваралачке снаге Русије, као што је било почетком 20. века и у совјетско доба. У сваком случају, филмски уметници већ разматрају могућност обнављања Јалтинског филмског студија и одржавања у Јалти филмског фестивала.

Приликом сусрета с председником Русије министар културе Владимир Медински је саопштио:

- Мислим да ћемо већ ове године препородити Јалтински филмски фестивал и фестивал дечијег филма у Гурзуфу. Јалтински филмски студио има огромне традиције. Он је био један од главних филмских студија Совјетског Савеза. Зато ми се чини да обнављање филмских фестивала, као и подршка других догађаја, као што, рецимо, међународни џез-фестивал у Коктебељу ће привлачити на Крим туристе из читаве Русије. Уверен сам да ће у огледној будућности Крим привлачити туристе из читавог света.

С обзиром на то да су фестивали давно постали у Русији својеврсна алтернатива обичним демонстрацијама филмова, сваки обожавалац синематике ће оберучке гласати за нови фестивал. Прво се поставља питање – шта се планира обновити? Глас Русије се обратио ауторитативним експертима, али није добио јасан одговор. Између осталих, директор Државног централног филмског музеја Наум Клејман је рекао:

- Можда је тамо био неки фестивал, не знам. Можда је био регионални или дечији фестивал. Знам да је Музеј Чехова организовао неки дечији фестивал. Међутим, није он био традиционални фестивал, није био конкурс, само демонстрација филмова за децу, младе... Поштено говорећи, не знам, шта се тамо планира обновити.

Вероватно је реч о фестивалу Кино-Јалта, - претпоставља редитељ Валериј Пендраковски, који је био на челу Јалтинског студија почетком 2000-х година. Он је био и један од оснивача фестивала, у којем су учествовали филмски уметници Русије и Украјине. У интервјуу Гласу Русије Пендраковски је прецизирао.

- Тај се фестивал називао Кино-Јалта. Он се одржавао у току 5 година – од 2000. до 2005. године. Затим се он претворио у фестивал продуцентских филмова, који је имао исти назив, али је на челу тог фестивала био продуцент Ренат Давлетјаров. Фестивал се одржавао 2006. и 2007. године, затим је био затворен.

Разуме се, форум Кино-Јалта је имао амбиције да постане међународни, али то није било остварено. Можда ће данас, када је Јалтински фестивал поменут на највишем нивоу, све бити другачије.

Што се тиче јалтинског филмског студија, у совјетско доба је он заиста био добар. Он је био база за снимање различитих филмова свих филмских студија земље, као и самостални студио. Тај је студио снимао 5-6 филмова годишње. Природно је да се после распада Совјетског Савеза филмски студио променио. У кризној ситуацији су се нашли филмски студији у Москви, Петербургу, не само у Јалти. Потенцијал снимања филмова је свуда пао – на Криму више нису снимали сопствене филмове.

Хоће ли бити у Јалти обновљена сопствена производња је питање будућности. Према мишлењу руководиоца Мосфилма Карена Шахназарова, не би требало тамо градити павиљоне сличне онима у Мосфилму, они неће бити тражени. Међутим, јединствена кримска природа је раније привлачила филмске уметнике, нема сумње да ће привлачити и у будућности.

Управо на Криму су били својевремено снимљени омиљени филмски хитови, као што су «Кавкаска заробљеница», «Деца капетана Гранта», «Пирати 20. Века», «Соларис», «Човек-амфибија», «Човек с алеје Капуцина». Публика ће бити срећна, ако државна пажња према Јалтинском студију буде резултирала настанком нових сличних филмова.

Рита Болотска,