НATO ЈЕСТЕ И ОСТАЈЕ АГРЕСИВНИ ИНСТРУМЕНТ ЗАПАДНИХ ЕЛИТА

Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Давидoм Штокингерoм, потпредсједник Социјалдемократске партије (СПО) града Швехата код Беча. Давид Штокингер је рођен у Бечу и живи у градићу Швехат близу аустријске престонице. Ради у аустријском Телекому и од деведесетих година прошлог вијека налазио се на разним политичким положајима унутар социјалистичке омладине Аустрије. Данас је потпредсједник Социјалдемократске партије (СПО) града Швехата, члан Главног одбора Организације за мир и неутралност политике, члан Главних одбора двају друштава - Аустријско-бјелоруског и Аустријско-кубанског.
Традиционални социјалиста, антиглобалиста, интернационалиста, критичар Европске Уније и НАТО пакта. Истакнути је учесник покрета солидарности са Југославијом (Србијом) 1999. године и великих демонстрација против НАТО-а у Бечу исте године. Године 2011. Давид Штокингер је организатор Пута солидарности младих аустријских социјалиста на Косово и Метохију, када су обилазили Косовску Митровицу, Грачаницу, Штрпце, Гораждевац, Дечане, Пећ... Наредне, 2012. године, обишао је Србију и Црну Гору и много снимљених фотографија и репортажа објавио, по повратку у своју земљу, у електронским медијима, афирмишући не само природне љепоте, већ и културна добра, историјска мјеста и знаменитости србског народа.
Као ревносни читалац ''Гласа Холмије'' радо се одазвао позиву да говори за наш часопис. Редакција часописа је господину Штокингеру послала питања на њемачком језику и добила одговор, који слиједи. Захваљујемо се Зорану Вулевићу, члану редакције часописа, који је превео на њемачки језик постављена питања господину Штокингеру и превео његове одговоре на србски језик.
КИКОВИЋ: Господине Штокингер, Ви сте веома млад човјек, али већ толико политички експониран и лијево оријентисан, па нас интересује како доживљавате све оно што се на подручју Балкана исподешавало последње двије деценије, посебно србском народу, који је проглашен за ''јединог кривца'' ових догађаја? ШТОКИНГЕР: ''Деведесетих година прошлог вијека гледао сам страшну медијску кампању против Срба. Из визуре западних медија и политичара постојао је и постоји само један кривац: Београд и Срби. Међутим, управо су западне елите ушле у рат против Србије изазивајући међусобну мржњу међу југословенским народима, финансирале су сецесионистичке снаге у републикама и предузимале офанзивну политичку акцију подстрекавања Словеније и Хрватске као и Косова, што је додатно доливало уље на ватру. Прије свега Њемачка, а касније и САД, предузеле су распарчавање и овладавање простором Балкана, геополитички толико важног, а гдје је Југославија природно играла најважнију улогу. Још и због тога што је Југославија, у том простору, ишла сувереним и јединственим путем развоја. По мом поимању ствари, Србија није била кривац, Београд је једино хтио да реорганизује и установи Југославију на новим основама. Савезна Република Југославија је прва земља у Европи која је пружила отпор неолибералној експанзији након 1989. године. Због тога је Запад казнио Србе: изолацијом, ембаргом, NATO-бомбардовањем... То није ништа друго до класични империјализам.
КИКОВИЋ: Стиче се утисак да са посебним симпатијама посјећујете Србију и Црну Гору, па бисте нам могли рећи шта је то што Вас је на тим путовањима посебно заинтересовало? ШТОКИНГЕР: ''Прије свега, ја волим људе. А отворености срца, предусретљивости и пријатељства ријетко гдје има више на свијету, у Западној Европи све рјеђе! Томе у прилог, велику важност за мене имају разноврсне и богате природне љепоте земље и њено историјско и културно насљеђе. Па из тих разлога сам заволио и језик, од којег сам последњих година понешто научио. Но, још увијек морам да се усавршавам. Упркос страшном искуству, који су народи Србије и Црне Горе у прошлим стољећима морали да истрпе – од османског ропства, преко аустро-угарске окупације и наци-фашизма све до NATO-агресије – они су према странцима увијек срдачни. Кад човјек није арогантан и не жуди за владањем над другим човјеком, онда се осјећа само топлина и пријатељство. Иако сам атеист, радо посјећујем хришћанске манастире и цркве. Допада ми се архитектура и за њу везана културна историја. На својим путовањима радо разговарам са нормалним људима, иако истовремено имам многе политичке контакте и пријатеље из Србије и Црне Горе. Посјећујем спомен-обиљежја, која подсјећају на вријеме фашистичке окупације, као и националне паркове. Мени се такође веома много допада и култура славља у Србији и Црној Гори! Радо посјећујем традиционалне кафане, упоредо са новим клубовима. Високо цијеним лежерни начин живота Срба. И зато проводим, ево већ четири године, свој љетњи годишњи одмор на ''југословенској ривијери'' – у Будви, Херцег Новом и Петровцу. Осамдесетих година прошлог вијека проводио сам љетњи годишњи одмор са својом породицом у Југославији, и у Будви и у Улцињу.
КИКОВИЋ: Посјетили сте Косово и Метохију и вјероватно носите са тог пута одређене утиске. Како Вам Косово и Метохија изгледају данас након доласка НАТО снага и њиховог ''уређења'' овог простора? ШТОКИНГЕР: ''Са двојицом својих партијских другова цијелу седмицу сам био у посјети окупираној србској покрајини Косово, која је 2008. године сумњивим опредјељењем народа прогласила независност и отада је подведена под режим ''међународне'' и такозване ''надгледане независности''. Овај процес је војно осигуран од завршетка рата 1999. године уласком NATO (KFOR), полицијски и правно од 2008. године увођењем мисије Европске Уније (EULEX). Посјетили смо затворену српску енклаву на Сјеверу (Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Зубин Поток) и енклаве Срба и мањинâ (Горанаца, ...) јужно од Ибра (Грачаница, Штрпце, Драгаш Гора, Гораждевац, Вучитрн), а били смо и у Призрену и у Приштини. Разговарали смо са представницима србских управљачких структура и партија, као и са косовским Албанцима и заступницима Горанаца. Сусрет са званичницима међународних мисија (UNMIK, KFOR, EULEX) на жалост није уприличен, јер они имају отворено декларисан став ''против'' новинарâ, а ''за'' информативну блокаду. То политичко путовање обогатило је наше искуство, али је донијело и забринутост, јер су се наше оцјене и страховања обистинила, а дијелом и продубила. Ово путовање је послужило као база за извјештај о политичком и социјалном положају људи, као и за обраћање дивергентним политичким организацијама и медијима у Аустрији, што је допринијело да се створи објективна слика у Аустрији. Запосједнуто Косово није ништа друго до колонија Европске Уније и NATO-а, којима је то геополитички важно због Истока. Косово није ''држава'', већ регија илегалне мафије, у којој поново владају стари кланови. Социјална и привредна ситуација је катастрофална. Легална, продуктивна привреда практично не постоји. Србе и друге мањине експлоатишу. Сматрам да ситуација постаје све лошија и да остаје ''замрзнути конфликт''. У сваком случају морају се спријечити – даље признавање Косова и пријем у међународне организације. Овдје човјек мора бити солидаран са легитимним интересима Србије према њеном државном интегритету и суверенитету.
КИКОВИЋ: Како Вам изгледа ''евроатлантски пут'' Црне Горе и њен статус ''кандидата за улазак у Европску Унију'' након Ваше посјете Црној Гори? ШТОКИНГЕР: ''Што важи за Србију у истој мјери важи и за Црну Гору. Лично сам посјетио ове земље још док су биле у државној заједници. Најмање што је било потребно био је њихов останак у заједници. Нова граница између Бијелог Поља и Пријепоља јесте неприродна граница свијета. Не постоје народи у свијету, који су једни другима ближи требали бити, од Срба и Црногораца! И Србија и Црна Гора су као неутралне државе требале да се међусобно политички допуњују и да воде мултивекторску спољну политику. Добре везе са Русијом, Кином и земљама ''несврстаног покрета'', исто као и сарадња са западноевропским земљама. Приступ Европској Унији не доноси ништа Црној Гори, као ни Србији. Баш насупрот, још више ће изгубити, јер Европска Унија није пројекат социјалног мира и благостања, већ пројекат прије свега њемачких елита. То свако може добро да осмотри и у овом тренутку, кад види како је политика Европске Уније профилисана према Грчкој, Португалији и Шпанији! Исто тако свако би морао бити далеко од помисли приступања Црне Горе NATO алијанси. Црну Гору је не тако давно бомбардовао NATO, а већ данас су NATO алијанси потребни јевтини војници за њихове ратове по свијету. За рат у Авганистану, или у будућности у Африци. Да ли Црногорци жуде да буду јевтини војници Американцима и Њемцима??? NATO јесте и остаје агресивни инструмент западних елита. За Србију и Црну Гору је важан привредни опоравак и побољшање положаја радникâ. Но, са Европском Унијом и NATO-ом, то им неће поћи за руком.
КИКОВИЋ: Захваљујемо Вам што сте редован читалац часописа ''Глас Холмије'' и желимо да Вас поздравимо као првог странца, који говори за наш лист. Које су Ваше поруке нашим читаоцима? ШТОКИНГЕР: ''Част ми је да сам имао могућност за овај интервју и желио бих стога да захвалим и госпођи Јасмини Ђукић, која је у томе посредовала. Радујем се да ћу ускоро моћи да посјетим и њен град Беране. Волим планине, сâм сам алипинист и знам да тамо има дивних планина. Људима у Црној Гори могу да поручим да не вјерују свему што виде у медијима или што им представници Европске Уније и NATO-а из региона пласирају, већ треба да читају и слушају и да истовремено сачувају критички поглед, а у исто вријеме да односе и сарадњу са Србијом одржавају, што је могуће тјешњим. Срби и Црногорци су били, јесу и остају братски народи. Живјели! Срдачно вас поздрављам! Давид Штокингер. Након што су нам стигли одговори господина Давида Штокингера, одлучили смо да му узвратимо писмом, које је у име редакције часописа ''Глас Холмије'' осмислио и на њемачком отписао Зоран Вулевић. Нашим читаоцима ћемо понуди превод тог писма, које гласи: Поштовани господине Штокингер, Не сумњамо да људи из Европе све знају о узроцима и ''изведби'' југословенске трагедије. Само ријетки су они који хоће да у јавном дискурсу кажу истину. Ипак, ''наш Давид'' то хоће. Јасно, сажето, аргументовано. Знамо и то да смо као малобројан народ на ''свјетској раскрсници'' привлачан залогај за нове експанзионисте свјетског империјализма. Из старих, добрих разлога. Ипак, ''наш Давид'' као пријатељ не тражи од нас жртву, већ истрајност и разборитост. Коректно, разумно, искрено. Косово и Метохија јесу жива рана србског народа. Могу ли то други у свијету да схвате? ''Наш Давид'' и то изванредно може. Прецизно (историјски), основано (по међународном праву), отето (политичким насиљем). Знаменитости нијесу само природне љепоте, историјска и културна баштина, већ и људи. Наше људе, ''наш Давид'' слика не као странац и путописац, већ као брат. Сваког госта, који нам је долазио чиста срца, дочекивали смо од искона са радошћу и срдачношћу. Тако ћемо и ''нашег Давида'', чим нам стигне у Беране. Драги Давиде, као што видите ја сам Вас пет пута ословио са ''наш'', јер сте у свих пет одговора заслужили тај епитет. Ваши одговори су ретко моралан чин Европејца и интелектуалца, са којима смо заједно били у Европи, вјековима. Са овим новим, који траже да преплатимо улазницу, немамо ничег заједничког. Једва чекам да наши читаоци, у сљедећем броју часописа ''Глас Холмије'', виде да у ''новој Европи'' ипак могу да се нађу – здрав разум, искрен однос и аргументована истина. Гарантујем да ће поштовање Вашој етичности бити осигурано код свих наших читалаца. У њихово име као и у име редакције часописа ''Глас Холмије'' примите изразе нашег дубоког задовољства на Вашим поштеним одговорима. Ваш нови поштовалац, Зоран Вулевић.