Пише: Дани(ј)ел Симић

Данас није ни мало лакше него кад смо почињали. Данас се, зато, да опростити и патетика. Данас смо поносни. Данас је дан кад заозбиљно гледамо у сутра.

Фронтал је постигао све резултате због којих је основан. Пружили смо избор и отворили нови фронт. Намјестили се једноумљу на шаку. Показали да нас има и оваквих. Са коштаним очврснућем у леђима, које се назива кичма. То је оно што ми можемо и не заваравамо се превише око тога.

Даље је до вас.

Многи вам данас причају и обећавају. Промјене. Посао. Плате. Било их је и прије. Биће их ове године све више. Просперитет. Препород. Полет. Оно што ја, лично, као онај који је измислио, осмислио, нацртао и напунио овај портал прије пет година могу и данас усправног екрана и чврсте тастатуре написати, није ништа до фундаментално истинит плачипизам:

И даље нијесмо на продају!

Не зависимо од неког украјинастичног фонда за слугањерство туђину. Од ока се види да нас не љубе ни домаћи издајници.

Одмах да се разумијемо, ни то није нешто баш паметно, али ми ово не радимо као превасходно пословни пројекат. Ми то и даље радимо зато што нема, не умије или неће нико други.

Ми смо дружина. Удружење које даје простора свима који смију, умију и желе да јавно кажу своје мишљење.

Имамо одличне односе и познанства са многим појединцима, у многим партијама; али нити ја, нити било кo од уредника, немамо чланску картицу.

Није ни то нешто лоше. Мислим да је чланство у странци сасвим природна ствар. Просто не би било поштено, обзиром какву позицију у друштву заузима Фронтал, да пуцамо васпитне партијским војницима, а да истовремено припадамо некој од страна у сукобу. Оног тренутка када било ко од нас буде одлучио да своју борбу настави у садејству са неком странком, бићете обавјештени овдје гдје и ово читате.

Све што видите на Фронталу производ је рада по личној савјести.

Такви смо какви смо, али смо своји. Никакав бизМисмен или његов фекални новац не утичу на оно шта ћемо примјетити и како ћемо то обзнанити. Никакви предприступни фондови нас неће натјерати да пропишемо латиницом. Ниједна економска криза нема моћ да нас угаси, до, можда, неке кризе у нашим главама самим.

То је све у шта се могу заклети и иза чега сви стојимо.

Неки не могу ни толико.

Узећемо ми паре од свих, али реклама код нас вам је као у цркви. Пољубите икону, оставите парицу, а послије шта вам Бог да.

Како сте сијали, тако ћете и жњети.

Прије пет година

Прије пет година готово нико од Србаља није користио ћирилицу на интернету. Данас има одређен број оних који профилно име на мрежи напишу и овако. Прије пет година сте на интернету могли срести или дупедавце владајућих или чмарољупце страних непријатеља Српске. Обе струје дубоко нагнојене новцем и ограниченошћу. Преплаћене за свој послушнички медиокритетизам.

Некреативне од опонашања, до отворене крађе и сажаљивости.

Прије пет година је занемариви број корисника интернета тек почео стидљиво, али стабилно расти. Прије пет година људи су још увијек вјеровали да будалице као Валентин Инцко имају било какву моћ. Прије пет година неки су и даље мислили да је СФОР војна сила које се треба плашити, док су у стварности сви већ одавно били у Ираку и Авганистану.

Прије пет година увријежено мишљење је било како је Русија примитивна земља колхоза и совхоза, а не осма економска сила свијета. Прије пет година смо још мислили да имамо Брчко и преко милијарде у вриједности државног Телекома Српске. Прије пет година смо као друштво били дубоко подијељени и неусаглашени око приоритета нашег опстанка.

Ово посљедње смо и данас.

Друга петољетка

Јесте, ми волимо Српску и залажемо се за што је већи степен њене државности, као основног гаранта трајног мира. Јесте, ми не волимо оне који украдоше из ока, док лажу и себе и друге да се залажу за исто што и ми.

Њих посебно не волимо.

Је ли много или непристојно, тражити да волимо Српску у којој државна администрација и институције система коштају тачно онолико колико се пара скупи у буџет? Без сталног задуживања свих нас, да би се исплатиле плате непотребним мастиљарама запосленим по партијској припадности?

У којој се не мора задуживати 15.000.000.000 КМ да се полицији купе нова возила, пошто се претходно на глупости и мутљавине спискало милијарду и кусур? Зар није Полиција Републике Српске приоритет у односу на Горана Марковића, Срђана Драгојевића, Емира Кустурицу или неки прволигашки фудбалски клуб?

Је ли пуно тражити да се престане са прањем буџетских пара кроз професионалне спортске клубове, да се исти приватизују, и да се тај новац преусмјери у стварне задатке државе?

Републику Српску смо направили да нам буде потаман. Да сами себи у њој кујемо судбину, без одрођених центара моћи, који би нас израбљивали, заглупљивали и уназађивали. Да не будемо грађани другог реда, већ слободни људи у слободној земљи, у којој влада право, слобода говора и мисли.

Јесте крив сам. Све је то наивно и патетично, али ја у то, заједно са својим другарима - вјерујем. И наставићемо да се на овај начин боримо за ту и такву Српску.

Док РТРС запошљава борце Армије БиХ, ми ћемо наставити да радимо посао за који грађани Републике Српске плаћају јавни медијски сервис.

Гуглајте ћирилицом!