«Дама с камелијама» као данашња прича

У Бољшој театру први пут изводе «Даму с камелијама». Истакнути кореограф Џон Нојмајер је лично припремао руску премијеру свог најпознатијег балета, који је украс водећих позоришта Европе и САД.

«Даму с камелијама» је Џон Нојмајер створио 1978. године за трупу Штутгартског балета, у којем је раније и сам играо. Балет је створен према истоименом роману Александра Диме-млађег. Љубав без граница, сурова, мучна, кобна, не само пре, већ и после смрти – таква је визија кореографа. Полазећи од чињенице да у роману Арман поклања Маргарити књигу «Манон Леско», кореограф уводи у приредбу лик куртизане Манон, с којом као да се поистовећује Маргарита. Она не жели бити таква, али Манон као да је вуче за собом и умире заједно с њом.

Овом сижеу, као што је познато, обраћао се Џузепе Верди, који је створио генијалну оперу «Травијата». Зато, чинило би се, познате мелодије би могле да служе музичком пратњом игре. Међутим, није тако. Према мишљењу кореографа, овој приредби не би одговарала музика Вердија. Његов балет прате дела Фредерика Шопена.

Успех приредбе је био феноменални, током година свог постојања он је постао једна од најтраженијих балетских приредаба у свету. Сада је она стигла и у Москву. Према мишљењу Џона Нојмајера, «Дама с камелијама» одговара историјској позорници Бољшог театра. Када је кореограф први пут замислио поставку у Москви, одмах се сетио Светлане Захарове.

- Одједном сам је замислио у улози Маргарите Готје. Дуго смо радили на овој улози не само у Москви, она ме је три пута посетила у Хамбургу. Морам да признам да сам задовољан резултатом, који је она постигла, те сам пренеражен слободом изражавања њених емоција у тој улози.

За Светлану Захарову је то већ трећа Маргарита – она је играла у балету Фредерика Ештона «Маргарита и Арман» и у «Дами с камелијама» према верзији Асами Макија. Балерина сматра да је «приредба, коју је поклонио Џон Нојмајер Бољшом театру, потресна».

- Лик, који ствара Џон Нојмајер, посебан је. Он улаже у њега толико нежности, толико осећања! Нисам срела такву искреност у приредбама. Све је толико чисто, нежно, дирљиво, право. Такви су и односи партнера. Све је промишљено до ситница – сваки поглед, сваки гест су веома значајни. Управо тиме се издваја лик Маргарите у приредби Џона Нојмајера.

Мада Џон Нојмајер се не растаје од своје «Даме с камелијама» у току 35 година, она је за њега и даље свежа и савремена, мада се приредба даје у декорацијама и костимима, стилизованим за 19. век, као што је било приликом премијере. Ипак се руска верзија разликује од претходних. То је повезано с индивидуалним особинама извођача, - сматра Џон Нојмајер.

- Мислим да је то очигледно: ова приредба није историјско дело, није музејски експонат, створен у одређеном месту и одређено доба, њега стварају данас и овде уметници Бољшог театра. Мој је задатак да их убедим да би овај сиже, ова прича искуплења и љубави могла се развијати и данас. И ја у то верујем.

За премијеру је припремљено три састава извођача – не зна се који је бољи. У првој приредби наступа Светлана Захарова са солистом Хамбуршке трупе Едвином Ревазовим.

Наталија Викторова,