Вратити Аљаску Русији или тенденција ка суверенитету

Вратити Аљаску Русији – петиција под таквим насловом објављена на порталу администрације америчког председника, за пет дана је сакупила 27 хиљада гласова. Петицију можете видети ОВДЕ

Становник Анкориџа – највећег града у држави Аљаска, објавио је своје обраћање неколико дана пошто је Крим иступио из састава Украјине и спојио се са Русијом. У образложењу захтева он наводи следеће историјске податке: први европљани који су ступили 1732. на тетиторију Аљаске били су чланови посаде брода Свети Гаврил на челу са Михаилом Гвоздевом и Иваном Фјодоровом. На крају аутор позива да се гласа за „иступање Аљаске из састава САД и припајање Русији“.

САД су купиле Аљаску од Русије 1867. године за 7 милиона 200 хиљада долара. Чак да су и била некаква кршења уговора од стране Вашингтона (о чему се у последње време расправља у извесним круговима), сви рокови су одавно истекли. Тако да се на први поглед петиција разматра као шала – или, како је сада модерно говорити, подсмевање америчким властима. Само у контексту других обраћања о изласку из састава САД овај документ не делује више тако неозбиљно. На истим сајту We The People објављене су сличне петиције у име становника 29 држава од укупно 50. Тако да је Бела кућа дужна да у крајњој линији прими на знање сличан „тренд“, сматра потпредседник центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов.

- Како показује пракса, већина земаља које су се концентрисале на спољну политику, пропустиле су сепаратистичке процесе унутар својих држава. Иста та Шпанија или Велика Британија, земље Југоисточне Азије. И за Вашингтон је важно да се бави више унутрашњим проблемима: они су прилично озбиљни и тичу се пре свега унутрашњег буџетирања и спољног дуга. То је много важније него став Кијева или Украјине за које већина грађана САД у принципу не зна уопште. У противном случају ризик од понављања ситауције на југоистоку Украјине или у земљама Европе за САД ће бити прилично велик.

Ако до 20. априла петиција о повратку Аљаске Русији сакупи сто хиљада гласова, администрација ће морати да реагује на обраћање. Мада се ова реакција састоји само у одговору на њега. На пример, петицију о изласку државе Тексас из састава САД 2012. године потписало је више од 125 хиљада људи. Власти су им одговориле да завети отаца-оснивача нису претпостављали право на иступање из састава државе. И чак нису се сетиле Декларације независности, коју су тада усвојили исти ти оци: тамо се тврди да може да настане ситуација када један од народа мора да раскине политичке везе које га везују са другим народом, како би осигурао безбености и срећу. Зато се сада ње сетило 29 држава. Мада је већ унапред јасно да ће петицију такође одбити.

То да се ситуације око Крима и Украјине Декларације такође неће сетити, јасно је као дан. И о косовском преседану не треба говорити: далеки од схватања демократије „преостали свет“ није у стању да схвати да је Косово посебан случај. Ево Шкотска и Фокленди могу да прате тај пример, а Крим никако!

Али да се вратимо САД. Основни разлози који подстичу америчке држављање на самоопредељење, према петицијама су следећи: нејасна политика федералних власти, неодговарајуће реформе економије, кршење људских права. заинтересованих да се одвоје од Вашингтона већ има преко 300 хиљада. Експерти истичу да је овај број, наравно, далек од критичне масе. Али тенденције су очигледне. И Барак Обама ће очигледно морати ускоро да тражи убедљиве аргументе у корист тога да није добро излазити из састава САД.

Игор Силецки,