У Гогољ-центру појавио се „Двор“
Познати редитељ, товрац жанра „саундрама“ Владимир Панков је припремио нову премијеру Двориште по драми чувеног драматурга Јелене Исајеве.
У ово време ова представа је сензација: ни једног негативног хероја, ни капи чувеног „црнила“. Сензација на квадрат је то што ће ова романтична музичка поставка ући у репертоар Гогољ-центра познатог као једна од најсавременијих и најнапреднијих позоришних сцена престонице.
Изузетно неактуална поставка. Права носталгична сага о Москви 80-их година. Ужелели смо се светлих сећања, осетили смо такву потребу, каже редитељ Владимир Панков. Хтели смо да направимо не суров рад, већ акварел. Панков има 38 година, рођен је у Москви. У суштини Двориште је прича о његовој сопственој младости. Између осталог, управо Владимир Панков је постао иницијатор појаве не само представе, већ и драме по којој је она постављена. Управо Панков је надахнуо драматурга Јелену Исајеву на њено дело, чега се он сада са задовољством сећа.
- Ја сам се обратио Лени Исајевом: како би било да се направи таква прича о нашем детињству, нашој генерацији која је живела у то време, и била потпуно срећна. Када почињем да говорим о том времену одмах се осмехујем, сузе ми навиру на очи, падам у носталгију.
80-их у русији, тачније тада још у Совјетском Савезу, то је време још Горбачовљеве пересторјке, осежање глобалних промена није могло да не донесе талас оптимизма. Између осталог, о политици у представи Двориште нема ни речи. Обични људи. Живот најобичнијег дворишта на периферији Москве. Сви знају једни друге. Изјаве љубави, први пољупци, интриге, романсе, као и туче, жестоке, крваве, али са својим кодексом части: ако је човек пао, нису га тукли. Не као сада, када је уобичајено докрајчити човека у директном и преносном смислу, наставља Владимир Панков.
- Двориште је музичка представа, другачије није могло бити, пошто је Владимир Панков руководилац познатог студија Саундрама који не само да користи музику у свом раду, већ полази од ње као од основе. Пинк Флојд, Модерн токинг, Дип Парпл – управо 80-их совјетска омладина је откривал аза себе ове стране групе, лудела за њима, живела за њихове песме. Тада су буквално са свих прозора певали совјетски идоли: Ала Пугачова, Јуриј Антонов... Тако да је Двориште пуно хитова: тексотви хероја полако прелазе у песме, музика се чује стално. И јунаци су на сцени стално, при томе сви одједном: једни излазе у први план ка песку за играње у дворишту, други се пењу на спратове које су подигли сценографи и настављају свој уобичајени живот поред шпорета, телевизора, телефона. Затим ликови мењају места. Представа је густо насељена, мада су само два главна јунака – два стара пријатеља чија је младост протекла 80-их. Они се срећу у родном дворишту много година касније и сећају се...
Представа необично преноси атмосферу 80-их, сматра један од главних глумаца, познати Валериј Гаркалин.
- Веома подсећа. Ове реплике, односи, просто изговорена реч. Ја сам такође живео у таквом дворишту и живот нашег дворишта је био врло богат! Сада таквог више нема. А двориште је посебно место у људском животу.
Двориште је представа о срећи познатој сваком. О срећи да возиш бицикл по барама, скачеш са клупа у гомиле песка, љубиш се у телефонској говорници под пљуском... То је представа за оне који су се уморили од живота без позитивних емоција. И никаквог подтекста. Једноставно двориште. У многоме идеализовано. Ипак аутори то не крију. Шта више, подвлаче: после позоришне поставке очекује се сличан филм. Реакција публике на представу је својеврсна провера и „тесање“ сценарија.
Рита Болотска,
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик
Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.
Остале новости из рубрике »