Јулија Тимошенко: „Дама“ из обележеног шпила

Овејана ореолом мучеништва, бивша премијерка Украјине Јулија Тимошенко је изјавила да има председничке амбиције. У велику политику се враћа директно из Немачке, где је била на лечењу после изласка из затвора и емоционалног, врло драматичног наступа на Мајдану.

Почетак предизборне кампање показује да не треба очекивати стабилност у Украјини: гаранција за њу се засад не помаља ни на хоризонту.

25. маја у Украјини треба да буду одржани председнички и парламентарни избори, чија уставност изазива велике сумње: расписали су их људи који су на власт дошли у оружаном преврату. Уосталом, ако се ови избори могу сматрати као шанса за успостављање мира и слоге у Украјини, вероватно да имају историјско право на постојање. Само, уопште није очигледно ко ће доћи на власт после гласања. Чини се да ће се у овој партији користити уобичајени, „обележени шпил“ политичара од којих је становништво Украјине, благо речено, уморно и који су доказали неспособност да га уједине око здраве, а не деструктивне идеје.

Националисти Олег Тјагнибок и Дмитриј Јарош тешко да ће постати платформа на којој запад у југоисток Украјине могу да нађу заједнички језик. Највоероватније је да ће коначно „дотући“ земљу која још увек није јединствена. Премијер Арсениј Јацењук, лидер партије УДАР Виталиј Кличко, као и в.д. председника Александар Турчинов се уопште не доживљавају као озбиљни политичари: њихов задатак је да обаве, што би се рекло, на лицу места експерименте Запада над земљом.

Јулија Тимошенко са својом плетеницом око главе у овој ситуацији, наравно, ни из далека не изгледа свеже, већ сасвим егзотично, у извесној мери чак и вашарски. Она има и једну предност – имиџ страдалнице која се напатила од „суровог и лажног“ режима Виктора Јануковича. Питање какве су шансе Тимошенко да победи на изборима упутили смо политикологу Владимиру Пантину. Ево шта је он одговорио:

- Део свог електората је већ изгубила. То се видело на основу реакције „Мајдана“ на њен говор. Велики део је није нарочито поздравио. Осим тога, појавили су се утицајни супарници на изборима, на пример, такви као што је Виталиј Кличко. Одвија се борба за утицај међу олигарсима у Украјини, која ће се само заоштравати. Тако да су шансе Тимошенко – 50:50. Али, могу се умешати околности које ће пред изборе или повећати њен електорат или ће га смањити. Ипак, подржавају је САД и она може уложити активан напор како би повећала популарност, између осталог, и захваљујући антируским паролама.

Разуме се, Тимошенко ће радити на „националистичком пољу“, где рачуна на западне регионе, одузимајући хлеб Тјагнибоку и Јарошу. А за југоисток у резерви може имати нешто сасвим друго – не може се рећи да бивша премијерка у извесним ситуацијама не показује еластичност. Могуће је да је обезбедила и добре пиаровце. У сваком случају Тимошенко је већ изјавила да преузима на себе потпуну одговорност за ситуацију у Украјини, стварајући самим тим лик извесне добре и самилосне, а истовремено снажне и праведне мајке свог народа. У Украјини у њеном садашњем „демонтираном“ стању оваква једноставна, али поуздана политичка технологија може имати и успеха. Главно је да се не претера, као што се то већ једном – почетком марта – десило с писмом Тимошенко које је у буквалном смислу било упућено на онај свет, познатом украјинском песнику Тарасу Шевченку.

Заменик директора Центра за украјинистику у белорусистику МДУ Богдан Беспаљко сматра да шансе за победу Тимошенко зависе директно од њене реторике и конкретног деловања. Али, има много „контраиндикација“ и противречности.

- То што се дистанцирала од пучиста може се сматрати и позитивним и негативним фактором. Позитивно је то што може да изјави да није учествовала у освајању власти. Негативно је то што није учествовала у свргавању свог главног непријатеља Јануковича и што представља објекат, а не субјекат. Она је употребљена као симбол и њено даље учествовање у пучу није планирано.

Скуп кандидата за председничку дужност засад не изазива посебан оптимизам у погледу изласка Украјине из најдубље политичке, економске и друштвене кризе. Нема нових лица за која су лидери „Мајдана“ непрестано, као у бајалици, говорили да ће их бити, али што је главно – засад се није појавио човек који би могао да заустави колективни распад украјинске државности и да окупи око себе све здраве снаге друштва. Дакле, „Мајдан“ и свеопшта егзалтација ће се наставити. А радови на сетви и други радови, чини се да ће бити прекинути на неодређено време, јер - радити није исто што и штрајковати.

Илија Харламов,