Страсти по Криму

У среду у току нереда у Симферопољу испред кримског парламента повређено је на десетине људи, неколико њих је подлегло повредама.

И то је само распирило страсти присталица различитих прилаза даљој судбини полуострва. Део становника инсистира на очувању Крима у саставу Украјине, други је уверен у то да он може да опстане само са Русијом. Има и оних који сматрају да је једини излаз из кризе самоопредељење територије као посебне државе. У тако експлозивној ситуацији вест о заузимању парламента и владе од стране непознатих лица која су неки медији већ стигли да уврсте у активисте рукофонске самоодбране, делује у најмању руку забрињавајуће. Чак без обзира на то што ови људи не ометају рад посланика.

Између осталог, председник Савета министара аутономије Анатолиј Могиљов уверио је становнике у то да је ситуација под контролом и позвао их да сачувају мир. Украјински политиколог Валериј Гончарук такође не драматизује ситуацију.

- У Криму ситуација није потпуно трагична, зато што, по мени, то су пропусти безбедносних структура и новог руководства. Тамо може да буде промењена ситауција. Али опасност наравно постоји, и најопаснији регион је управо Крим. Ми схватамо да то није само унутарукрајински конфликт, већ да постоје и спољни фактори. Треба говорити остворено: РФ је започела масовне маневре испред украјинских граница. Било је одређених премештања војске у граници Крима – представника Црноморске флоте.

У Уркрајини у њеном актуалном стању изгледа у свему се види рука Москве. Међутим Кремљ се доследно придржава политике према којој унутарукрајински конфликт треба да буде разрешен у оквиру ове независне државе. Непланирани маневри никако нису везани за догађаје у Украјини: ова пракса у Русији у последњих годину дана је постала уобичајена. А Запад је много активнији: десанти европских и америчких чиновника сваког дана стижу у Кијев и друге регионе земље.

Вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов је изјавио да је становницима Крима потребна заштита, и позвао је војнике Црноморске флоте Русије лоциране на полуострву да не напуштају границе територије, одређене актуалним споразумима. Свако њихово кретање ван тих граница ће бити оцењено као војна агресија, додао је он. Заменик директора Института за земље ЗНД Игор Шишкин сматра да је данас питање самог постојања власти на Криму.

- На пример, има основа да се сматра да је шеф Кабинета министара Могиљов прешао на страну пучиста. Постоји Врховна рада Крима. Видећемо како ће се она показати на ванредном заседању: као власт или као орган који је изгубио контролу над ситауцијом. Надајмо се да ће они имати вољу да одбране интересе Крима и његових становника. Али главно зависи не од локалне валсти, већ од спремности самих грађана Крима да се уједине и бране своја права. Ако се то деси, бандеровски десант на Криму тешко да је могућ.

У међувремену сазнало се да је Министарство за економски развој Русије предложило бизнису да учествује у инвестиционим пројектима у вредности око 5 милијарди долара, планираних за реализацију на територији Крима. Управо тако, а не силом или неком закулисном политиком, о чему не престају да говоре украјински националисти или западни стратези, Москва намерава да подржи регион, који се нашао у ташкој политичкој и економској ситауцији.

Илија Харламов,