Годину дана земаљског живота чељабинског метеорита

У Русији се људи данас сећају чељабинског метеорита. 15. фебруара, на годишњицу његовог пада, олимпијским шампионима у Сочију су уручене медаље с крхотинама космичког болида. Година дана земаљског живота болида обележава се и на Уралу. Управо тамо је, изнад града Чељабинска, пре тачно годину дана експлодирао метеорит. Крхотине болида су се разлетеле на стотине километара унаоколо. А највећи од њих је пао у воде језера Чебаркуљ.

Хладно и сунчано јутро 15. фебруара 2013. године становници Чељабинска још увек не могу да забораве. Изненадна грмљавина и блештава светлост тада су буквално учинили да житељи града оглуве и заслепели су их. А мобилна веза која је била на неко време прекинута скоро да их је навела на помисао о почетку нуклеарног рата, признала је дописнику радиокомпаније „Глас Русије“ становница Чељабинска, Људмила:

- Изненада сам угледала блесак. Помислила сам да је почео рат. Облак је постајао све шири и шири и страшно сам се уплашила. Онда су на радију јавили да је авион експлодирао изнад Чељабинска, а касније сам сазнала да је пао метеорит.

Стручњаци су тврдили да су становници Чељабинска и околине тада имали велику срећу. Метеорит је ушао у Земљину атмосферу под тупим углом. Да је угао његовог пада био другачији, тело тежине од преко 11.000 тона брзином од око 19 километара у секунди могло би просто да збрише град с лица планете. Снага експлозије је износила 300 килотона у тротилском еквиваленту. То је око 20 пута више од снаге бомбе која је експлодирала изнад Хирошиме. Због експлозије је настрадало око две хиљаде људи, у многим зградама су сломљена стакла на прозорима.

Скоро одмах се испоставило да је велико парче незваног космичког госта пало у језеро код малог града Чебаркуља. Неколико месеци касније Чељабински државни универзитет је заједно с Министарством за радијациону и еколошку безбедност града објавио тендер за подизање небеског тела. На конкурсу је победила јекатеринбуршка компанија „Алеут – службе за специјалне радове“. Од самог почетка професионалце су пратили неуспех за неуспехом: нагло је захладнело, кварило се време, на језеру су беснели ветрови, техника је испадала из строја. Рониоци су чак почели да претпостављају да се у читаву ствар умешао ванземаљски разум. О томе је дописнику „Гласа Русије“ који је присуствовао подизању метеорита говорио технички директор компаније Максим Шипулин:

- Био је читав низ дана кад нисмо ништа могли да пронађемо и кад нисмо видели метеорит. Мислили смо да језерски муљ, односно наслаге глине, крију од нас небеско тело. Да је у метеориту, на пример, постојала честица разума, она би прешла у оно што ју је окруживало пола године. Односно, у језерски муљ који је акумулирао ову разумну енергију и не жели да пусти метеорит.

Тек након месец дана свакодневних зарањања и вишечасовних подводних радова небески монструм је успешно извучен на копно. Парче тешко преко 650 килограма пронађено је на дубини од преко 20 метара испод дебелог слоја муља скоро случајно, кад више није било наде да ће било шта бити пронађено. Тело је скоро одмах послато на експертизу у Чељабинск. Тамо је потврђено: оно је ванземаљског порекла и представља структуру обичног хондрита, односно каменог метеорита. Затим је болид постао удео не само научника, већ и широке јавности – изложен је у чељабинском музеју. С таквом одлуком се, истина, нису сложили адепти новостворене Цркве чељабинског метеорита. Они су замолили научнике и градске власти да им предају космички објекат. То је божанска посланица која се не сме игнорисати, тврдио је поглавар нове „цркве“ Андреј Брејва.

- По аналогији с библијском историјом ми овај пројекат називамо „таблицама“. Јер, управо овакав информациони пакет је једном добио Мојсије. И тамо нису просто на камену били нацртани неки симболи, већ је постојала специјална посланица за људе с којима је Мојсије радио. Савремени свет се веома променио и захтева реформе. Она духовна знања која су постојала пре тога су већ исцрпљена. Ту ће бити и нова научна знања и свод морално-правних норми које омогућавају људима да боље живе. Главно је да ће духовна и научна знања од сада постати једна целина.

Без обзира на то што су се главне страсти везане за метеорит већ слегле, годину дана његовог боравка на Земљи у Чељабинску и Чебаркуљу је обележена низом изложби и експозиција. Ни научници нису заборавили на небески болид. Детаљно проучавајући дошљака из космоса, већ су дешифровали неке тајне Васељене, а у будућности ће моћи не само да праве прогнозе о незваним гостима из космоса, већ је могуће и да ће схватити како се могу избећи катастрофални сукоби с њима.

МИлена Фаустова,