Тотално праћење као знак настанка новог доба

Министарство правде САД не види разлога за тужбу против Обаме због програма електронског праћења. Неки експерти забринуто говоре о опасној тенденцији кретања државе ка тоталитаризму.

Према мишлењу аналитичара, то је веома озбиљан и разноврстан проблем. Између осталог, реч је о томе да су се механизми заштите приватног живота, које Американцима гарантује њихов Устав, рушиле током више година, јер се мењају представе власти о таквом крхком појму као што је приватни живот. Иначе, за мењање стандарда су криви сами Американци, који износе све о себи у отвореним социјалним мрежама. Код микрофона је заменик директора центра политичких информација Алексеј Панин.

- Уствари, за припаднике правних органа настаје, с једне стране, једноставније, с друге стране сложеније време. Једноставније са гледишта технологија, јер је организовати праћење данас много једноставније и јефтиније, него што је било пре пет, а камоли 10 година. С друге стране, актуелније је питање законодавног образложења правне делатности и оног, како је та делатност усклађена с правима грађана. Например, с правом на приватни живот. Међу злочинцима постоје одређена реваншистичка расположења, јер делатност правнитх органа постаје у последње време објекат за критику управо због кршења права грађана.

Настаје занимљива ситуација: током последње две деценије цена технологија је толико пала да у имплементацији система тоталног праћења грађана владу могу да зауставе само морални чиниоци. Уз повећање броја објеката праћења цена праћења сваког од њих се приближава нули. Испада да је тотално праћење економски учинковитије од персонализованог. Иначе, развој технологија пружа нове шансе и самим терористима. Експерти виде у томе велики проблем. Пред микрофоном је директор програма информационе безбедности и управљања Интернетом ПИР-Центра Олег Демидов.

- Јефтине технологије праћења имају последице, које се често не узимају у обзир при увођењу нових технологија. С једне стране су изједначене шансе, јер и држава, и злочинци стичу приступ новим технологијама. Међутим, када говоримо о масовној шпијунажи, треба узети у обзир чињеницу да поред јефтиног праћења и повећања обима праћења, вишеструко се повећава и обим обрђивања информација – стоструко и хиљадуструко, јер практично сваки корисник такве развијене земље као што су САД, сваки дан размењује с другим корисницима огромну количину информација. Њена обрада тражи много ресурса. Долази до парадокса, када специјални ресори могу да добију приступ практично читавим информацијама. Међутим, постоји мањак капацитета и људских ресурса ради њихвог коришћења за практичне циљеве. Не може да се тврди да су обавештајни ресори постали свемоћни, до тога није дошло.

Још од средине протеклог века у САД-у се говорило о неопходности остваривања контроле људских маса и управљања њима. Научно-технички прогрес стимулише раст могућности социјалне и политичке контроле личности. Иначе, није тајна да је данас власт усредсређена у рума оних, ко контролише информације. То ствара тенденцију ка тоталитаризму, при коме ће бити укинуте постојеће политичке процедуре.

Иначе, такво мишљење за сада не наилази на веће разумевање у експертним круговима. Грађани у сваком случају морају да се сећају да је без коренитих промена обичног начина живота немогуће да се гарантовано избегне праћење. Да би човек био сигуран да га не прате, он мора да прекине да користи Интернет, избаци мобилни телефон и затвори банкарски рачун. Међутим, када је неопходно, наћи ће вас чак на крају света. Такве су реалности савременог, тотално глобализованог света.

Сергеј Дуз,