У ЕУ долази „арапско пролеће“ из Муслиманско-хрватске Федерације
Већ скоро недељу дана Муслиманско-хрватску Федерацију БиХ потресају масовне протестне акције. Њихови учесници за сада истичу углавном социјално-економске захтеве. Ипак ЕУ је већ почела да говори о могућем увођењу трупа у бившу југословенску републику. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.
Према скупу социјално-економских показатеља БиХ улази у најслабију европску тројку заједно са Албанијом и Молдавијом, где је политичка ситуација ипак стабилнија. Али све до недавно владајуће елите БиХ – муслиманске, хрватске и српске – ипак су успевале да одрже релативну стабилност. Своју улогу је играо и притисак међународне заједнице који је вршио Високи предствник у Сарајеву са невиђено широким овлашћењима за суверену државу. Ипак европска криза, раст незапослености, на балкански начин масовна корпуција и активирање спољних фактора радикализовали су ситуацију. На крају и харизматични председник Републике Српске Милорад Додик, и лидер муслимана Бакир Изетбеговић, осетно су изгубили популарност под притиском радикалнијих снага.
За сада масовне акције протеста се одвијају углавом на територији Муслиманско-хрватске Федерације као једног од два ентитета Босне и Херцеговине. Ипак постоји реални ризик да се оне прошире на територију другог ентитета, каже експерт из Републике Српске Владе Симовић:
- Криза у Федерацији Босни и Херцеговини може да се у појединој мери одрази на ситуацију у Републици Србској. То може да се деси без обзира на то што је Република Србска током последњих неколико година показала много већи степен и политичке, и социјално-економске стабилности, него муслиманско-хрватски ентитет.
Индикативни детаљ. Још 2008. године БиХ је потписала споразум о асоцијацији са ЕУ – документ сличан оном који је у новембру 2013. Брисел предложио за потписивање Украјини. На крају у земљи се руши чак она индустрија која је преживела грађански рат 1992-1995. године. Незапосленост достиже 44%, при томе сваки пети становник живи испод границе беде. Ипак ЕУ и његови антикризни фондови немају ни способности ни намеру да помажу земљи која чак није званични кандидат за ступање у ову организацију. Није ли слични сценарио Брисел припремио за Украјину?
У међувремену Високи представник међународне заједнице у Сарајеву, аустријски дипломата Валентин Инцко у интервјуу за бечки Кurier изјавио је буквално следеће: Ако се ситуација настави и искомпликује, ми ћемо можда помислити о слању трупа ЕУ. Истина, не одмах сада. При томе управо Запад, између осталог ЕУ, сносе одговорност за слични развој догађаја у региону, истакао је у разговору за Глас Русије руководилац Центра за политичка истраживања Економског института РАН Борис Шмељов:
- Реч је о политици Запада према Косову. Подржавши проглашење косовске независности, Запад упркос свим нормама међународног права прекршио је принцип територијалног интегритета Србије. Самим тим Запад је стимулисао у појединој форми тежњу ка националном самоопредељењу у другим регионима Европе.
Узимајући у обзир усијање међунационалних спорова које се очувало у БиХ после скоро две деценије од крвавог рата, прерастање социјално-економске кризе у распад земље делује сасвим могуће. И изгледа да нова промена формата ове бивше напаћене југословенске републике није далеко.
Петар Искендеров,
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- РепубликаСрпска
- Босна
- протест
- сукоби
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик
Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.
Остале новости из рубрике »