Нобел и Шнобел: браћа-близанци?

Нобелова награда за мир за легализацију лаке дроге. Чинило би се да је то неслана шала, да није то сасвим озбиљна иницијатива невладиних организација. Холандски институт Drugs Peace и Латиноамеричка коалиција конопље за ову престижну награду кандидују председника Уругваја Хосеа Мухику. Његова је главна заслуга за увођење у легални промет марихуане. Очекује се одговор Нобеловог комитета.

Ауторитет Нобелове награде за мир последњих година приметно пада. За то су криви искључиво њени куратори. Ова некада озбиљна међународна награда, која се додељивала најбољим међу најбољима, све чешће зависи од политичке конјунктуре и неких, вероватно, прагматичких разлога. Довољно се подсетити на њено додељивање 2009. године новопеченом председнику Бараку Обами, који, просто, физички није стигао на том положају да постигне неки успех. Зато га је постигао касније, например, у Авганистану.

2012. године награду је добила ЕУ за заштиту људских права. Познато је да у Старом Свету, по том питању, није све тако идеално, како кажу европски чиновници. Мора да се каже да су на списку носилаца Нобелове награде за мир многе заслужне организације и истакнуте личности. Међутим, тенденција смањења улоге Нобелове награде за мир је очигледна.

Што више, председник Института за националне стратегије Михаил Ремизов сматра да она никада није ни спадала у ауторитативне.

- Она је уствари била узурпирана од стране представника европских левичарсколибералних интелектуалаца, који примењују веома субјективне, самовољне критеријуме приликом селекције номинаната и носилаца награде. Код њих је првенствена гендерна равноправност, легализација лаке дроге – теме, које се разматрају од 1960-их година. Поред тога је реч о борби за права етничких мањина, разбијање јаких држава. Ко успева у томе, сматра се кандидатом за Нобелову награду за мир.

Уствари, спискови личности, који се кандидују за ове награде, веома често су знак субјективног схватања од стране уске групе лица. Истицање уругвајског лидера у том контексту није чудно. Пре буквално два месеца та држава је отворила тржиште даке дроге и дозвољила становништву да је култивира. Као што се види, реаговање активиста је било скоро муњевито, и они су због нечег изабрали Нобелов комитет. Сада се већ зна, због чега.

Генерални директор Центра за политичке информације Алексеј Мухин би ту инициативу сврстао у куријозитете да није било речи о реалном слабљењу глобалног имуног система.

- Када забрањено постаје норма – руше се традиционалне основе друштва, на којима се оно базира. Ако се то деси безболно, у наредно време ћемо се суочити с тоталним рушењем норми и правила. За развој тржишта лаке дроге то ће бити изврсно, али не и за развој друштва и социјума.

Експерти кажу да ни у области науке Нобелова награда у последње време није објективна, а да не говоримо о књижевности. То је ствар политичког циља или укуса оних, који врше селекцију кандидата. Као што се каже, укуси су различити. Дакле, тврдње да се носилац Нобелове награде аутоматски сврстава у велике писце, у најмању руку су некоректне. Вероватно управо зато већина носилаца награде из последње деценије није ушла у златни фонд светске књижевности ни по мишљењу критичара, ни по мишљењу читалаца.

Сада је актуелна шала да ће ускоро бити немогуће разликовати Нобелову од Шнобелове награде. Подсетимо, последња је настала као главна антинаграда и пародија за прву. Међутим, већ данас можемо са правом да цитирамо речи Лава Толстоја: Све се помешало у кући Облонских.

Илија Харламов,