Европски парламент резимира резултате

Актуелно заседање Европског парламента у Стразбуру у суштини значи резимирање резултата рада актуелног посланичког корпуса.

Званична статистичка агецнија ЕУ Еуростат објавила је најновије податке о једном од кључних социјално-економских параметара – незапослености. Они сведоче да 2013. године није пошло за руком да се преломи ситуација у том правцу. Без обзира на све антикризне мере које се предузимају, укључујући коришћење средстава из специфичних фондова ЕУ, незапосленост у ЕУ у последња три месеца 2013. године није пала, оставши на нивоу од 12%. Па и у целини за годину дана смањења се нису десила: још у децембру 2012. године незапосленост у зони евра је избила на актуални ниво и достигла 11,9%.

Зашто сви напори руководства ЕУ, њених комесара и посланика не доносе осетне резултате чак у том крајње важном правцу? Један од главних разлога види се у неспособности доношења ефикасних и оперативних решења. Тим пре у условима објективних економских проблема ЕУ – подсетио је у разговору за Глас Русије експерт Европског института РАН Владислав Белов:

- Сопственим унутрашњим ресурсима за квалитетну промену ситуације економија Европе посебно не располаже. Она нема потребних драјвера раста за које би могла да се ухвати. У датом контексту, наравно, може да се посаветује европљанима, између осталог водећим земљама ЕУ, да погледају Русију. Потражња са тачке гледишта модернизације у нашој земљи остаје, договарајући руски државни програми прилично су велики.

Ипак очекивати од европских посланика у ЕУ целини конкретне кораке у продубљивању сарадње са Русијом тренутно тешко да је могуће. Они су превише заузети геополитичким играма чији сценарио се пише не само у Бриселу, већ и у Вашингтону. Није случајно што је као једна од главних тачака дневног реда на актуалној седници Европског парламента проглашена ситауција у Украјини. Врховни представник за заједничку спољну политику и политику безбедности Кетрин Ештон је изјавила да ЕУ и САД већ раде на плану пружања значајне финансијске помоћи Украјини у периоду до председничких избора заказаних за 2015. годину. И то при томе, како подвлаче сами експерти, што већ у текућој години нови пакети антикризне помоћи могу да буду потребни истој тој Грчкој или Шпанији.

Између осталог не треба се чудити оваквој пажњи ЕУ према земљама које леже источно од њених граница. Како је истакао у интервјуу за Глас Русије шеф катедре за европске интеграције МГИМО МИП Русије Николај Кавешњиков, политика ЕУ и Запада у целини у том погледу у последње две деценије имала је политички ангажован и противречни карактер. При томе кривица за истинска и умишљена кршења људских права и друге погрешке полагала се на поједине земље и снаге у зависности од сопствених интереса Запада.

Петар Искендеров,