САД се припремају за тенковске битке у Европи

31. јануара у америчку војну базу у Баварској стигли су најновији амерички тенкови. Како су изјавили амерички представници, 29 тешких тенкова Абрамс најновије модификације ће ући у комплет европског програма бојеве обуке за опремање школског центра.

Њихова појава се објашњава тиме да у тренутку када је америчка команда добила идеју да настави припрему америчких тенкиста у Европи, није имала на чему да их обучава. У току смањења трупа САД у Европи, на пролеће прошле године у Немачкој је била рафсормирана последња тенковска бригада и сви тенови су одвезени у САД. И за мање од годину дана нова генерација Абрамса је стигла назад у Европу.

На великим полигонима и стрељанама Уједињеног вишенационалног школског центра бојеве обуке у бази САД Tower Barracks у Графенверу одавно се усавршавају војници из читаве Европе. Зашто да се у америчкој бази не припремају амерички војници? По речима пуковника Томаса Мацела из оперативног одељења Уједињеног вишенационалног школског центра бојеве обуке, уз помоћ Европског програма бојеве обуке наши одреди ће имати приступ читавом спектру војних операција које ће можда морати да воде.

Питање о могућем недостатку у Европи сопствене борбене технике, наравно, унутрашња је ствар САД и европских структура НАТО-а. Али посебно интересовање САД су успољиле за одређени део тог спектра – Снаге реаговања НАТО-а. Према речима америчких војника, европски комплет који они праве треба да удахне нов живот у учешће САД у Снагама реаговања НАТО-а.

А шта су то Снаге реаговања НАТО-а објаснио је јесенас сам генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен. Снаге реаговања НАТО-а су јединице брзог реаговања, оштра копља Северноатлантског савеза – способна да осигурају одбрану сваке државе чланице, да се дислоцирају на сваком месту и да се супротставе свакој опасности. Државе чланице по принципу ротације на годину дана издвајају за ове снаге своје војне контигенте. Природна и похвална тежња. Али испоставља се, у последње време не само учесници алијансе желе да осигурају одбрану земаља НАТО-а.



2014. године у састав Снага реаговања НАТО-а своје контигенте ће издвојити Шведска, Финска и Украјина, а 2015. године улазак у ротацију Снага реаговања НАТО-а је понудила Грузија. Највеће етапе прошлогодишњих маневара одржане су у новембру у Летонији и Пољској. Ове године су планирана четири велика маневра отприлике са истом географијом. Одржавање копља у заоштреном и спремном за примену стању (тако је одредио задатак маневара Снага реаговања НАТО-а генерални секретар НАТО-а) одвија се у условима европског театра војних дејстава и често у близини руских граница. Није ваљда да ће сада проблеме одбране Европе решавати не само амерички системи ПВО, већ и амерички тенкови?

Батаљон и елементи надређених штабова, управљања и контроле тешко да представљају масовну силу. Али, испоставило се да су Американци разрадили своју, врло занимљиву схему ротације. Први одред – надимак 1. оклопне дивизије САД, чији тенкисти су били у првој смени у Немачкој - врло прецизно одражава даље планове Пентагона. Батаљон из првог одреда ће сменити тенкисти из других јединница. И њихова ротација ће се дешавати чешће него једном годишње.

Са тим да ратне игре у последње време све више личе на године хладног рата слажу се и САД. Коментаришући повратак америчких тенкова у Немачку Мајкл Дарнел из америчког Старс енд Стрипс примећује:

Када су 22 последња тенка Абрамс у априлу 2013. године напустила континент, у томе су видели крај читаве епохе... Сада, чини се, ово поглавље историје је можда мало прерано затворено.

Вадим Ферсович,