Промена климе на Земљи ће створити нове облике живота

Због промене климе на Земљи човечанство може да изгуби 30% врста флоре и фауне. Повећање температуре, претварање већих територија у пустиње, губици воде због глобалне промене климе на планети, - то су главни узроци смањења биолошке разноврсности. Последња истраживања сведоче да код обала Северне Америке, где су температурни скокови нарочито приметни, број лососа се последњих година смањио неколико десетина пута. У наредним годинама могу заувек нестати корални рифови. Високе температуре ваздуха одузимају им хранљиве супстанце, што води губљењу боје и угинућу. Смањење падавина и повећање сушних периода у Аустралији ставља на руб изумирања многе врсте торбара, међу њима и кенгуре. Сушнија и мање предвидљива клима у Африци јужно од Сахаре битно је смањила места за живот слонова.

Због промене климе заувек могу да нестану и неки елементи рељефа. Почео је да се разара екосистем алпских ливада, које нагло замењују шуме. Алпска лепа ката, црни шаш и друге ливаске траве не могу да опстану у сенци дрвећа. Због тога биљке, које су постојале вековима, могу да се сачувају само на мањим деловима ливада.

Научници су констатовали да су неке отпорније врсте мигрирале према половима ради одржавања неопходне животне средине, каже предавач Московске пољопривредне академије "Тимирјазев", билог Сергеј Кручина.

- У Московском региону су се појавиле јужне врсте инсеката, међу њима има и штетних. Видан је пораст оболења код биљака, и то карактеристичних за јужне регионе. Може да се говори да јужне топлотољубиве животиње и биљке полако мигрирају према Северу. У Централном региону сваки власник викендице зна да успева и грожђе, као и јужне воћке.

Последња истраживања сведоче да се највише промена климе осећа у високим пространствима. Приметно се смањила површина морског леда, као и територије ширења сезонског снежног покрова. Све то негативно утиче на северне животиње, прича координатор пројекта за очување биолошке разноврсности Арктика Светског фонда дивље природе Русије Михаил Стишов.

- Страдају пре свега моржеви и бели медведи. На пример, бели медвед се навикао да лови међу сантама леда, зато је лети за њега критични период. Храни се ситним глодарима, покушава да разара птичије колоније и све чешће долази у насеља. То повећава вероватноћу сусрета са човеком и могућност конфликтних ситуација, које воде смрти и људи, и медведа. Отприлике иста је ситуација и с моржевима. Постаје им све теже. Они су такође ледена врста, која веома нерадо излази на обалу.

Повећање температуре је способно да утиче не само на размере леденог покрова Арктика. Према последњем истраживању, отопљавање на Земљи ће водити томе да ће сви крупни месождери постепено смањити своје размере. То се већ једном десило отприлике пре 55 милиона година. То је био период највећег наглог отопљавања од времена изумирања диносауруса. Научници претпостављају да су се животиње смањиле због недовољне исхране: при високом нивоу угљендиоксида биљке су мање хранљиве.

Савремена истраживања сведоче да ће се данашње климатске промене одвијати двоструко или строструко брже. То значи да животиње и биљке морају да се брзо мењају да би преживеле у новим условима. Могућ је настанак нових комбинација врста и заједница, који ће створити неке раније непознате екосистеме.

Светлана Калмикова,