Сунце против глобалног отопљавања

У најскорије време Земљу очекује нови ледени период. На ово упозоравају из британске националне Лабораторије Радефорда-Еплтона. Стручњаци тврде да је активност Сунца приметно опала. Слична ситуација се могла запазити у XVII веку кад су Европу мучили изузетно јаки мразеви.

Сунце губи своју активност. Број избацивања плазме у поређењу с подацима за последњих сто година смањен је у толикој мери да научници претпостављају да је почео нови „успавани“ период на Сунцу. А док светлеће небеско тело буде дремало на Земљи ће наступити епоха аномалних хладноћа. То се дешавало већ више пута. Али, док се о климатским променама које су се дешавале пре више десетина и стотина хиљада година може судити само на основу геолошких истраживања, о последњем малом леденом периоду – такозваном минимуму Маундера који се десио између 1645. и 1715. године – сведоче цртежи и писани извори који су сачувани до данас. На сликама холандског сликара Абрахама Хондиуса добро се види како се Темза смрзла до дна. Слична ситуација је била и с Волгом, и с Балтичким морем. У летописима су забележени ужасни помор и глад у Русији због тога што су страшни мразеви дуги низ година убијали сву сетву. Сад Сунчева активност нагло пада на ниво из тих година, што стручњацима даје повода да говоре о понављању катастрофе. Ипак, рано је судити колико ће светило чврсто заспати. У току година посматрања Сунчеве активности откривено је неколико циклуса различитог интензитета и дужине и треба схватити који је од њих сад наступио, истиче заменик директора Института за географију РАН професор Аркадије Тишков.

- И у космосу, и на Земљи све промене имају цикличан карактер. У Сунчевој активности јарко су изражени циклуси 10-12 година, постоје тридесетогодишњи циклуси, постоје они од једног века, а има чак и оних који су повезани с миленијумима и стотинама хиљада година. Природа поседујући одређену силу инерције, реагује на ове промене и сваки пут добијамо промену циркулације у атмосфери, која посредно утиче на температурни режим, на падавине, на померања ваздушних маса из једних делова планете у друге. Услед тога се мења температура океана – нека је то и на децимале степени, али ово може да утиче на испаравања, на животне услове у приобалним територијама.

Истовремено, присталице теорије глобалног отопљавања инсистирају на томе да Сунце утиче на климу наше планете много мање од човекове делатности. Услед велике количине емисије моноксида и других гасова по систему стаклене баште, просечна температура расте, глечери се топе, острва одлазе под воду, истиче руководилац климатског програма Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин.

- Кад би једини фактор који утиче на климу Земље било Сунце, да, кретали бисмо се у правцу захлађења. Међутим, сва ова Сунчева колебања као да се међусобно гасе: две-три деценије хладноће, две-три деценије топлоте. А антропогени утицај кроз јачање ефекта стаклене баште делује стално. Зато, ако говоримо од 21. веку у целини, може се запазити безусловно отопљавање са снажним поремећајем равнотеже климатског система и повећањем броја опасних појава.

Али, шта видимо данас? Први пут за 100 година смрзнути су Нијагарини водопади. На Тајланду се жива у термометру спушта до +3 степена – тако нешто се није десило већ тридесетак година. У Јакутији су мразеви до –52: наравно, то је крај вечно смрзнутог тла, али тако јаке и дуге хладноће су већ нешто превише. И премда научници Института за географију не прогнозирају глобално залеђење, они препоручују да се припремимо за пад температура у зимском периоду. О наступању хладног периода се може судити не само на основу Сунчеве делатности, већ и на основу понашања глечера, истиче Аркадије Тишков.

- Чак и у периоду максималног отопљења температурни режим у неким регионма је био супротан. Није се запажала тенденција ка отопљењу у неким крајевима Чукотке, на Кавказу, на Елбрусу, на северозападу Сибира. Сад приликом повратка од отопљавања ка захлађивању треба очекивати управо пад просечних температура због зимских аномалних хладноћа.

У целини, тенденција према глобалном отопљавању због погубног утицаја човека на природну околину и пад температура због слабљења Сунчеве активности се међусобно не искључују. Ови процеси се одвијају у различитим равнима. Није искључено да један нивелише други. А могуће је да ће неки и превагнути. Важна је друга ствар. За време јаких хладноћа човек ће се топлије обући и сачекаће топлоту. А прљање атмосфере ће бити фатално по живот на Земљи.

Наталија Коваленко,