Наша пошта

Протекла недеља је била пуна догађаја. Иначе, за мене већ давно недеља дана почиње не од понедељка, па траје до недеље, већ од четвртка до среде, зависно од емитовања програма Наша пошта.

Дакле, и даље тема Украјине и догађаја у Кијеву лидерује међу онима, о којима се расправља. Став нашег аудиторијума је непроменљив. Додуше, откако је опозиција прешла на агресивне акције, препоруке слушалаца су постале веома недвосмислене.

«Prestigli ih jahaci zapadne epokalipse,» - коментарисао је ситуацију Бранислав Јаковљевић.

«Побити издајнике..,» - саветује Дејан Обрадовић, али не прецизира, кога он сматра таквим. «Напалмом,» - агресивно додаје Саша Белак.

Иван Селишник је био разноврснији у својим препорукама: «Треба тај олош средити гуменим мецима и шок бомбама, а и тенкове да погазе багру да видим ко би стао испред гусенице».

Ево савета од Александра Ковјанића: «...опозицији доживотна робија, демострантима вишегодишњи физички рад, екстремима метак....»

«Вријеме за "конструктивни дијалог" је давно истекло, - сматра Раде Кнежевић - то је само покушај на добијању у времену да се сукоби продубе. Неопходно је хитно увођење ванредног стања уз оштре казне за подстрекаче немира».

Да, страсти се усијавају. И не само у Кијеву. Можемо да разумемо наше слушаоце. Грађани бивше Југославије већ знају за такву поуку. Невоља је у томе, што нема много оних, који уче на туђим грешкама, тешко је прихватити туђе искуство.

Свакако, Украјина се не састоји само од кестенова, који цветају у алејама, и топлог песка на плажи. Украјина су огромне територије плодне црне земље и благе климе, то је одлична база за размештање морнарице, то је, свакако, гасовод. А поред тога је и велико тржиште. Замислите: становништво Украјине износи скоро 9 одсто од броја становника Европске Уније, где има 28 земаља, а да не бројимо посебне територије попут Канарских и Азорских острва.

Свакако, и ЕУ, и САД, за које је већ давно та територија интересантна, имају за шта да се боре, на све могуће начине подржавајући жељу Украјине да се дистанцира од Русије. Принцип «завади, па владај» као стратегија стицања и одржавања власти и даље делује.

Између осталог, знате ли, да је Украјина својевремено заузимала посебно место у освајачким плановима Адолфа Хитлера. Иначе, ти су се планови базирали на заузимању Украјине, која је морала да обезбеђује житом и другим намирницама немачке снаге и саму Немачку. До 60 одсто дивизија Вермахта учествовало је у постизању тог циља.

Добро је познато чиме се све то завршило. Међутим, прогнозе о будућности Украјине су за сада веома контрадикторне.

Иначе, нису потпуно јасне перспективе, које отвара заједничка седница влада Косова и Албаније, одржана у Призрену средином јануара. Иначе, примечено је да су у овом случају важни не резултати тог сусрета, већ место одржавања у згради, где се својевремено окупљала «Призренска лига».

Зграда Лиге је постала за косовске Албанце својеврсни симбол сопствене државе. Од 1950-х година се овде налазио мањи музеј. Једне ноћи 1999. године, у јеку рата на Косову, музеј Призренске Лиге је био разорен. Касније је зграда била обновљена тачно у складу са оригиналом. У музеју Призренске Лиге има свега две сале. У првој сали се налази карта, где су обележени региони са претежно албанским становништвом. Ту спадају, поред Албаније, западни део Македоније, југ Црне Горе, део северо-западне Грчке…

Управо ту се одржала седница, те је поново била оглашена идеја Велике Албаније, што је омогућило нашим слушаоцима да скептично подсете да се на Балкану ништа није чинило и не чини се по вољи сопственог становништва. Границе држава и државних заједница се успостављају у складу са вољом јачих и утицајних европских земаља. И Бранислав Јаковлевић пише: «Могу да скупљају и 3 лиге, то им неће помоћи. Они ће владати, колико и њихови ментори».

«Косово и Метохија је Србија, окупатори напоље!» – позива на нашем сайту Драган Ракић из Лознице. Одговором се може сматрати изјава Марине Рајићеве: «Srpske vlasti DE JURO i DE FAKTO Kosovo su prodali Albancima radi licne koristi».

У светлу свега реченог тешко је а да се не сложимо с Урошем Кнежевићем, који је резимирао на крају дискусије: тежа Албанаца, који живе у различитим регионима бивше Југославије – Црној Гори, Македонији, Косову – за уједињењем и неизбежност признања Косова самосталном државом је к нажалост, реалност.

Нажалост, време нашег програма је истекло. Међутим, не желим да се опростим од вас на тој тужној констатацији. Додуше, протекле недеље није било много поводов за радост, поред тога су нас наши слушаоци више пута укоравали, што сувише много говоримо о проблемима, а мало – о срећним догађајима. Можда су они у праву. Зато је фотографија саборне цркве Василија Блаженог, коју затрпава снегом московска мећава, на сајту «Гласа Русије», изазвала одушевљење наше слушатељке:

«Кako je prekrasna ova fotografija ....Podsjeca me na one staklene kugle napunjene vodom i sitnim zrncima plastike gdje su male plasticne figurice u unutrasnjosti ....pa kada kuglu protresete ----a ono 'pada snijeg' ...... Predivno .....Sjeca me na djetinjstvo kada sam imala par takvih kugli za igranje»

Свакако! Најбоље, најсрећније успомене су из детињства. И ја од малих ногу волим песмицу, посвећену зими, која је живела у брвнари поред шуме. Та марљива дама је стизала све: шивела за дрвеће бунде, градила мостове на рекама, ткала платно да би снежним покровом покрила све унаоколо. Слушајте! Опраштам се од вас до нових сусрета на нашим таласима. Пишите нам!

Јелена Јегорова,