Индија повећава ватрену моћ

Светски медији и војни стручњаци су прилично мирно реаговали на ново тестирање индијске балистичке ракете „Агни-4“, које је обављено у понедељак.

И не ради се само о томе да је ова ракета по својим карактеристикама слабија од интерконтиненталне ракете „Агни-5“, која је први пут тестирана у априли 2012. године. Једноставно, трка у наоружању у Индијском океану се налази на таквом нивоу да тестирање ракета, које су способне да носе нуклеарне бојеве главе, више ни код кога не изазива посебну забринутост: ни код потенцијалних савезника Индије, ни код њених потенцијалних противника.

После успешног лансирања ракете „Агни-4“ са полигона на острву Вилер, Организација за одбрамбена истраживања и разраде је објавила да је ова ракета спремна да ступи на борбену готовост. На тај начин се одбрамбени потенцијал Индије појачао ракетом, која има домет до 4.000 км и способна је да понесе бојеве главе (међу њима и нуклеарне) тежине до једне тоне.

За разлику од априла 2012. године, када су светски медији активно коментарисали прве пробе индијске ракете „Агни-5“, овај пут се све завршило штурим информационим саопштењима. Чак су пакистански медији, у суштини, пренели саопштења индијских информационих агенција.

Ради се, вероватно, не само о поређењу тактико-техничких карактеристика ове две ракете. Мада „Агни-5“ има већи домет (минимум 5.000 км), што значи да Индија улази у мали клуб држава које поседују интерконтиненталне балистичке ракете, далеко је дан када ће „Агни-5“ ући у наоружање. Потребно је да се обави серија (можда не само једна) тестирања. А, „Агни-4“ може ускоро ући у наоружање.

Зашто активно повећавање индијског ракетно-нуклеарног потенцијала није изазвало оштре реакције медија и стручњака? Постоји неколико објашњења.

Као прво, ракете са тако великим дометом не могу пуно бринути Пакистан, земљу која посебно ревносно прати јачање одбрамбеног потенцијала Индије. Да би се напао Пакистан довољне су и ракете старе модификације, које Индија већ поседује.

Као друго, пробе „Агни-4“, као и прошле и будуће пробе „Агни-5“, нису адресоване Пакистану. Кина за сада може да се осећа прилично мирно: она поседује ракете које су по својим карактеристикама много јаче од индијских.



Испада да за сада количинско повећање индијског потенцијала није утицало на баланс снага у региону.

Међутим, сам процес постепеног повећавања војног потенцијала могућих противника не може да не изазове забринутост.

У садашњим условима је тешко очекивати да ће се нека од држава одлучити да пређе са геополитичке конкуренције на ниво директног војног сукоба. Међутим, ситуација у Индо-Пацифичком региону се врло брзо мења, али не на боље.

Кина појачава своје економско, политичко и војно-поморско присуство у зони Индијског океана. С друге стране, Индија све активније сарађује, чак и војно, са земљама Азијско-Пацифичког региона. Међу њима су и земље које имају нерешене проблеме у односима са Кином. На крају крајева, и САД одлучно захтевају да учествују у решавању односа у Азији. И у оваквим условима даљи раст војног потенцијала тешко да се може назвати позитивном чињеницом.

Борис Волхонски,