Вацлав Клаус: "Евро је трагична грешка Европе"

Како обезбедити одрживи развој Европске уније у условима неизвесности? Ово је била тема Гајдарског форума у Москви, на којем су учествовали политичари и научници из читавог света, укључујући бившег председника Чешке Вацлава Клауса.

У ексклузивном интервјуу "Гласу Русије", искусни политичар је говори о томе како државе чланице ЕУ у садашњој ситуацији могу да заштите свој национални суверенитет:

- У овим условима немогуће је заштитити оно што ја сматрам највећом вредности државе! Ја сам категорички против федерализације ЕУ и не желим да видим како се моји унуци боре у некој европској војсци. Ја једноставно не желим то да доживим! Ја не желим да бирам председника Европе. Не желим да видим заставу ЕУ изнад Прашког Града. Док сам био председник, никада је тамо нису подизали. Сматрам неприродним и вештачким стварање неке уједињене Европе. Остајем при томе и остаћу до краја. Дозволите ми да објасним зашто. Чешка је мала земља. Ми смо скоро 400 година били под влашћу Хабсбурговаца и борили се свим средствима за своје ослобоћење од њих. То је постала национална идеја. У другој половини 20. века, ми смо живели под влашћу Москве и били смо срећни што смо после пада комунистичког режима стекли независност. И опет (по трећи пут!)  изгубити суверенитет, само сада под диктатом Брисела? Из историјске перспективе, то је прави ћорсокак. Ја маштам да то избегнем.

Али, очигледно, Чешку чека тешња интеграција у ЕУ, управо, улазак у еврозону. Ово је објавио напуштајући место премијера, Јири Руснок.

- Он ме је веома изненадио. Уосталом, према најновијим анкетама, само 6% Чеха жели да буде у еврозони, док 16% о томе говори у дугорочној перспективи. То значи да се 78% снажно противи напуштању круне. Али, наравно, мишљење људи - није гаранција да влада не крене погрешним смером.

Какви су, по вашем мишљењу, изгледи европске валуте?

- Евро је била трагична грешка, волунтаристичка одлука европских политичара. У мом критичком ставу према евру ништа се није променило од његовог увођења.

Чешка, као многе земље ЕУ, тежи ка независношћу од руских енергената. Како ће се односи развијати на европском енергетском тржишту, да ли ће Русија задржати своју лидерску позицију?

- Као економиста, ја мислим да су бесмислене политичке игре везане за страх од зависности од руских испорука нафте и гаса. Морају се донети нормална економска решења. Где је боља цена, где је поуздан транспорт, у њега куповати деривате. Било да је то Русија или, рецимо, Азербејџан. Али кад видим како политичари у Бриселу изненада постају експерти за енергетику и диктирају који гасовод, каква маршута је важнија, нађем се у чуду. То није њихов посао, ту су важнија мишљења стручњака.

У односима између Русије и ЕУ константну напрегнутост ствара тема противракетне одбране и много чега другог. Како превазићи све те међусобне неспоразуме?

- Измишљене проблеме треба ставити у други план. На пример, не верујем да би се у 2014. години могли значајно искомпликовати руско-европски односи по питању противракетне одбране.

Господине председниче, ви не мислите да се вратите у политику?

- Могу само да кажем да немам политичких амбиција данас. Иако тренутно постоји много спекулација о мом учешћу на изборима за Европски парламент у мају ове године, а ја не намеравам да проведем своју, да тако кажем, "младост", седећи у таквом бесмисленом органу као што је Европски парламент.

Гајане Ханова,