Комета Исон: изненађења су још могућа

Наредних дана на Земљу ће се обрушити бујица космичке прашине – то су остаци репа недавно угасле комете ИСОН. Ако честице буду прилично крупне, земљани ће видети „звездану кишу“. Вароватнија је друга појава – сребрнасти облаци. Честице које се спусте на Земљу научници ће пробати да сакупе: у њима треба да буде древна супстанца Сунчевог система, можда чак са блоковима органике.

Крајем новембра ИСОН је дошла на свој једини и судбоносни састанак са нашом звездом. А рађала се у облаку Орта – гигантској сфери од ледених санти која окружује Сунчев систем. Још у она времена када на младој Земљи није било чак ни бактерија, ИСОН је почео свој лагани пад на Сунце, постепено убрзавајући. Њена супстанца носи нетакнути печат међузвездане средине. Њега ће покушати да улове на Земљи, објашњава руководилац групе криоастробиологије Петербуршког универзитета нуклеарне физике Сергеј Булат.

- Када је комета летела ка Сунцу, она је већ вукла са собом шлеп гаса и прашине. Сада, средином јануара, Земља улази у овај облак који је постојао још пре њеног зближавања са Сунцем. Наш задатак је да сакупимо остатке ове прашине која није била подвргнута загревању. Она је стара преко 4 милијарде година. Ослонац се ставља на микрочестице прашине величине не више од неколико микрона. Зашто: ове честице, ушавши у атмосферу Земље чак при великим брзинама не загревају се до те мере да одлети сва органика која може тамо да се садржи.

Сакупљање честица три пута ће спровести до краја јануара научници руске експедиције на Антарктику – најчистијем месту на Земљи. Замрзнути материјал са станице Восток ће бити пребачен у лабораторију и проучен под електронским микроскопом, рекао је Сергеј Булат.

- Главни акценат је стављен на једињења угљеника. Ако се правилно сакупе ове честице, може се одговорити на питање: у тренутку формирања Земље тамо су били неки облици живота или не.

Комета истопљена топлотом звезде, потпуно је разорена. Њени остаци такође би били интересантни за науку. Нажалост, са Земљом се они неће пресећи, каже шеф одељења за физику и еволуцију звезда Астрономског института РАН Дмитриј Вибе:

- У децембру телескоп Хабл је тражио облак фрагмената који је оставила комета после њеног лета ка Сунцу. Он је врло далеко од Земље и судар са њим нам не прети: ми се у тој области простора нећемо наћи. Све што можемо да видимо су честице које је комета губила до свог приближавања Сунцу.

Упоредо са тим научници сумњају да ће честице кометиног репа стићи да падну на Антарктик до краја јануара.

Према порталу earthsky.org, ситне честице комете могу да лутају у ваздушним токовима до неколико месеци, изазивајући лепу појаву – сребрнасте облаке. А звездане кише највероватније неће бити. Ипак комете су мало проучени и непредвидиви објекти, тако да су сва изненађења могућа. Једно од њих ИСОН је већ приредила: није остварена прогноза према којој су јој предвиђали да потаје једна од најсјајнијих комета века и да замрачи чак пун Месец. Тако би се десило да се небеско тело није прерано распало.

Борис Павлишчев,