Опсада Лењинграда: уметност као чинилац преживљавања

«Лењинграђани. 900 дана ради живота»… Концерт под таквим називом припрема руски фонд Класика за 70. годишњицу ослобођења Лењинграда од хитлеровске опсаде у време Другог светског рата. Концерт ће бити одржан 31. јануара, као и серије програма по читавој Русији – у знак сећања на музичаре и композиторе опкољеног града.

Више од две године, колико је трајала опсада Лењинграда, данашњег Петербурга, становници града су живели у невероватним, нељудским условима глади, зимске хладноће, бомбардовања. Међутим, и у то стравично време, када је људски живот једва тињао, није се угасио духовни, уметнички живот. У граду је остало доста чувених музичара, они су и даље компоновали музику, извођачи су је свирали. Читав свет зна и сторијат компоновања у време блокаде Седме Лењинградске симфоније Дмитрија Шостаковича, која је постала музички симбол и споменик храбрости и истрајности Лењинграђана и свих совјетских људи у крвавом рату против хитлеровске Немачке. Међутим, учесници пројекта фонда Класика су нашли у архивама мноштво других композиција, које су компоновали композитори у опсађеном граду, а које никада нису биле изведене или су заборављене. Подвиг тих људи не сме се да оде у заборав, - сматра познати руски композитор Алексеј Рибников. Он је рођен после рата, и то не у Лењинграду, али га је пренеразио подвиг колега у време опсаде.

- Опсада је почела 8. септембра 1941. године Прво се музичка јавност држала доста добро. У октобру су прорадили конзерваторијум, музичка школа, циркус… Међутим, већ у новембру и децембру, када је остало мало снага, када су људи почели да умиру, учинило се да је све завршено. Међутим, у пролеће 1942. године, када су почели да дају «Кнегињу чардаша», «Евгенија Оњегина», десило се нешто невероватно. Гледаоци су долазили на приредбе два пута дневно: људи који су преживели прву страшну зиму у опсади, постали су свесни да је другачије немогуће преживети. Уметност је постала чинилац преживљавања. То је у потпуности потврдио радиопренос прмијере 7. симфоноје Шостаковича: 9. августа 1942. године ју је чуо читав свет – из опкољеног Лењинграда! То је невероватно, али људи нису осећали да врше подвиг. Они су тако преживљавали. Захваљујући стваралаштву, захваљујући слушаоцима, којима је то било неопходно.

Музички руководилац данашег спомен-пројекта Евгениј Волков је уметнички руководилац Државног руског хора «Свешников». Диригент прича о читавом низу музичких открића и сведочанстава правог херојизма, којима је богат рад над пројектом.

- 1. јануара 1942. године радио је преносио фрагменте «Снежане» Чајковског. Приликом снимања неки певачи су се наслањали на специјалне справе, сличне грабуљама. Они су практично висили на њима и певали. Оркестар није могао да свира: музичари нису имали снаге за дувачке инструменте. Међутим, хор је певао, што је заиста потресно. Наш је рад дар у знак сећања на музичаре Лењинграда.

Евгениј Волков је убеђен: предстојећи концерт је јединствени догађај. Пре свега због мноштва материјала високог уметничког нивоа, који је слабо познат: неке композиције су биле изведене само једном, неке никада нису биле изведене. Валеријан Богданов-Березовски, Валериј Желобински, Александар Каменски… Умрли су у то време Јулија Вејсберг - прва у Русији жена-композитор, и Борис Голц. Тај талентовани аутор компоновао је у време опсаде песме харојског карактера. Једна од њих је добила награду, и то веома вредну у оно време – намирнице. Међутим, људи, који су донели те намирнице, затекли су 28-годишњег композитора поред листа партитуре: он је умро од глади… Професора Бориса Голца – академика Бориса Асафјева знају пре свега као научника, историчара музике, једног од оснивача совјетске музичке естетике. Међутим, у време опсаде, без обзира на атеизам, који се пропагирао у Совјетском Савезу, он се, како је испало, обратио Богу, компоновао циклус композиција за духовне хорове. Оне су биле изведене у Лењинграду 31. јануара 1942. године. У најстрашније време, када је норма хлеба била минимална, када је живот у граду био заустављен, он је враћао људима веру у Бога, истиче Евгениј Волков. Људи су мислили на будући живот, миран живот, покушавали да сачувају светло у души, трудили су се сами и водили слушаоце из мрака, у којем су они могли да утону, уверен је диригент.