Према речима секретара Митрополије добробосанске протођакона Митра Танасића, на основу непотпуних података, комунистичке власти су од СПЦ у годинама после Другог светског рата одузеле и национализовале 30-ак стамбених кућа са око 6.400 метара квадратних, пет стамбено-пословних зграда са око 11.500 метара квадратних, велики број пословних простора са око 1.500 метара квадратних и скоро 50.000 метара квадратних земљишта.
У то није урачуната зграда Богословије, са око 3.000 метара квадратних, у којој се тренутно налази Економски факултет Универзитета у Сарајеву, која још није враћена СПЦ иако су такву одлуку донеле још комунистичке власти пре последњег рата у БиХ, и упркос чињеници да на томе инсистирају и представници међународне заједнице, а федералне власти већ неколико година дају обећања.
Скупштина и савет министара на православном гробљу
И тако, захваљујући прво усташким и комунистичким властима које су одузеле имовину СПЦ, а потом и садашњим федералним властима у Сарајеву које је не враћају, у зградама заједничких институција на Маријин-двору посланици и делегати у Парламентарној скупштини БиХ, чланови Савета министара БиХ, министарстава и бројних агенција већају и доносе одлуке, не ретко и на штету србског народа, на земљишту које је одузето СПЦ и на месту где је требало да буду зграда Богословије и православни храм.
Земљиште на којем су изграђене две зграде за потребе највиших институција БиХ, па чак и део Хотела "Холидеј ин" - око 18.500 метара квадратних или 18,5 дунума - до 1941. године било је у власништву СПЦ.
Пре рата ту су били православно и католичко гробље. Онда је СПЦ откупила земљиште на којем је било католичко гробље и ексхумирала посмртне остатке с намером да на том локалитету изгради нову зграду Богословије, дом за њене ученике и цркву. Били су завршени земљани радови и требало је да 1941. почне градња, а онда је почео рат, након којег је то земљиште одузето СПЦ.
И преко Миљацке, на Врбањи, у власништву СПЦ било је око девет дунума земље на чијем се делу налазило православно горбље. И православно гробље на Кошеву је национализовано, део је ексхумиран и пребачен на Баре, а на том месту направљен је надвожњак по средини гробља.
Спортска дворана "Зетра", направљена за потребе Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године, и спортски терени око ње изграђени су на делу земљишта које је било у власништву СПЦ. И земљиште уз Кошевски поток било је пре експропријације у власништву СПЦ.
